Назив ове чудотворне иконе везује се за име чувеног музичара, преподобног Јована Кукузела, који је живео крајем 13. и у првој половини 14. века у манастиру Велика Лавра. Икона Богородице налазила се у олтарском делу главне цркве. Једног дана, после суботњег свеноћног бденија, уморни Јован задрема пред иконом Богородице. Тада се пред њим појави и сама Пречиста, обећавши му подршку, говорећи: „Радуј се, Јоване! Певај Ми и Ја те никада нећу оставити". Као потврду овог сусрета, Она му је ставила у руку новчић, који је касније учинио многа чуда. А после одређеног времена, када је Јован почео да осећа неподношљиве болове у ногама услед вишечасовног стајања, Богородица га је исцелила.
Вођен страхопоштовањем према Богородици, Јован је записао текст и музику за химну, инспирисан речима Старог Завета; ова химна се и данас пева у манастиру пред иконом Кукузелисе за време њеног празновања 21. новембра, као и у друге дане поштовања Богородице. На Светој Гори Атонској она се пева и пре Божанствене Литургије.
Предања манастира, као и многи писани извори, више пута помињу чуда ове свете иконе. Много пута она је спашавала манастир од уништења, пожара и других невоља, укључујући и разорни гусарски напад 1755. године.
1713. године у дворишту манастира, на темељима старе капеле коју је подигао сам Атанасије, поред капије, подигнута је капела посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, позната и као црква Кукузелисе. Управо у овој цркви се чува чудотворна икона Богородице током целе године и преноси за поклоњење у главну цркву манастира само 4 пута: од Велике суботе до Томине недеље; на дан прославе Светог Атанасија, који обележава манастир; 21. новембра, на дан славе Богородице Кукузелисе и Ваведења Богородице; у ноћи уочи Божића до Богојављења.
Икона се преноси у храм са посебним поштовањем, свечаном процесијом или литијом. На челу процесије иду свештеници са свећама, док ђакон врши кађење. Саму икону носе јеромонаси, док остали монаси певају „Достојно Јест“.
Икона никада нигде не иде из манастира, али се у неким изузетним случајевима, као што су пожари или велике опасности, она се преноси на спољашни улаз – али тек када се изгуби свака нада.
За Кукузелису је старац Герасимос Микрајананитис 1931. године написао Аколутију (богослужбено последовање које садржи све променљиве химне црквене службе неком светитељу), као и канон.
Канон капеле свакодневно поје просмонар - јеромонах који стално борави код иконе и пред њом обавља молитве; по правилу, он је и духовни отац.
.jpg)
Икона Богородице Кукузелисе налази се у цркви Богородице Вратарице и Икономисе, што је назначено на два ктиторска натписа који датирају из 1713. и 1719. године. Црква је подигнута и живописана 1715. године.
Богородица Кукузелиса је приказана у складу са иконописним типом Одигитрије. 1839. године икона је била делимично сакривена оквиром: глава Богородице је украшена круном, док Христос држи куглу, према традиционалној иконографији поствизантијског периода 18.-19. века. Лево од главе Богородице налази се минијатура која приказује Пресвету Богородицу која поклања новчић Јовану Кукузелу. Сцену прати натпис који говори о преносу дара Богородице Кукузелу. Са стране налази се још један натпис из 1839. године, из којег постаје познато име кујунџије који је урадио оквир иконе: „Јован, син Николаоса из Еноја“, вреди напоменути да је оквир иконе «Достојно Јест» такође његово дело. Међутим, оквир не даје нам могућност да сазнамо како се зове сама икона, да ли има натпис „Кукузелиса“ или „Икономиса“.
Оквир иконе, који се датира из византијског периода, изгубљен је 1826. године због чињенице да манастир није имао довољно средстава да плати турским освајачима високе порезе.
Најновије иконе - копије Богородице Кукузелисе, који се чувају у манастиру Велике Лавре, потписане су „Кукузелиса“, а само на икони из 1771. године стоји натпис „Икономиса“: „Заштитница и Чуварка Царске Велике Лавре“ - назив који ову икону повезује са чудотворним њеним појављивањем пред светим Атанасијем.
У истом периоду, односно у 18. веку, појављују се слике треће руке Богородице у којој она држи новчић, који је она, према предању, предала Јовану Кукузелу. Због тога се на копији иконе Богородице Кукузелисе из 1930. године, уз главно име „Кукузелиса“, налази и додатно „Тројеручица“.
На другој икони – копији иконе Богородице Кукузелисе из 1785. године, Богородица је такође приказана са три руке, али овога пута је присутан и сам Јован.
