Ова икона се налази у резбареном дрвеном проскинитаријуму на североисточном стубу главног храма румунског скита Јована Претече, који припада манастиру Велика Лавра. Године 1863., оснивачи скита Јована Претече, јеромонаси Нифон и Нектарије, приликом посете својој отаџбини Молдавији, кренули су у потрагу за добрим иконописцем да им направи икону Богородице за цркву, која је била недавно изграђена. После извесног времена пронашли су иконописца Николаоса Георгакиса и поручили су му да наслика икону, под условом да ће све време свога рада он постити и молити се. Када је сликар завршио одежду фигура и прешао на лица, са разочарањем је приметио да не може тачно да пренесе оно што је замислио. У очају, прекинуо је посао и одлучио да настави сутрадан ујутру. У својој молитви Николаос је замолио Богородицу за помоћ у свом раду. Следећег јутра, скинувши покров са иконе, са изненађењем је открио да су ликови Христа и Богородице на чудесан начин завршени. Сам иконописац није смео да дода још нешто икони, да је додирне својом четкицом, стога је само прекрио слику слојем лака. О овом чудесном догађају сликар је у писаном сведочењу саопштио старцима Нифону и Нектарију, запечатио га својим печатом и потписом. Ова хартија се до дан данас чува у архиви скита.
Према изјавама светогораца Нифона и Нектарија, у ноћи 28. јуна у Молдавији се догодило чудо. Сутрадан је локални митрополит са осталим свештенослужитељима дошао да се поклони икони, и за ово чудо се прочуло по целој земљи. Приликом повратка на Свету Гору, светогорци су прошли кроз многе градове, где је икона чинила многа чуда (глуви су почели да чују, а страдалници су се исцељили).
По повратку у скит икона је постављена у нову пространу цркву. Неколико дана касније један од братије скита, Инокентије, који је боловао од тешке болести, поклонио се пред иконом и почео да се моли: „Пречиста Дево, Богородице, ако треба да живим, дај ми здравља, јер верујем да ти можеш да учиниш све, или пусти ме да умрем сада, да не патим овако. Нека буде воља твоја." Монах се вратио у своју келију и после сат времена издахнуо.
Икона је прекривена сребрним оквиром са позлатом из 1863. године. У иконографском погледу она прати тип Богородице Одигитрије. Нимб Богородице украшен је тешком круном са драгим камењем. По својим стилским особинама икона се може датирати у другу половину 19. века.
