Назив ове иконе Богородице везује се за чудо које је она јавила приликом изградње Велике Лавре. У то време свети Атанасије се суочио са великим потешкоћама. Светитељ је одлучио да оде у Кареју да се посаветује са Протом Свете Горе. Према предању, на путу за престоницу јавила му се Мајка Божија и наредила да се врати у манастир. Тамо је требало да нађе оставе опскрбљене свиме што је потребно; од тада је сама Богородица постала иконом манастира. Као доказ својих речи, Она му је наредила да удари штапом о стену; на овом месту, за чудо, одмах је избио извор. Ово место је добило назив «Свети извор Светог Атанасија»; он се налази на сат времена пешачења од манастира Велике Лавре. Касније је овде подигнута капела у част Животворног Извора.
Од тада, пошто је сама Богородица иконом, ова значајна дужност не додељује се ниједном монаху манастира. Једина дужност за коју братија може да конкурише је заменик иконома.
Брига Богородице о манастиру подстакла је монахе да у центру унутрашњег дворишта подигну проскинитаријум са иконом Богородице Икономисе, на којој је Она приказана како седи на престолу, држећи у крилу Богомладенца Христа. који благосиља вернике. Десно од престола стоји свети Атанасије, оснивач Велике лавре, а лево - свети Михаило, епископ Синадски.
Лево од царских двери је велика икона Богородице Икономисе. Мајку Божију на престолу окружује 10 светитеља, посебно поштованих у манастиру. Пред овом иконом монаси манастира свакодневно поју „Достојно јест“.
Димензије иконе Богородице су 175х134 цм. Сребрни оквир иконе направљен је 1905. године. У центру је приказана Богородица, која седи на престолу, држећи Божанског Младенца Исуса у наручју. Окружују је: оснивач манастира Нићифор Фока и Свети Ђорђе – са леве стране, као и други оснивач манастира, цар Јован Цимискије и Свети Димитрије – са десне стране. У горњем левом делу иконе са обе стране Богородице су приказани: Свети Михаило Синадски, Свети Атанасије Атонски и Свети Јован Крститељ – са леве стране, као и Свети Никола, Свети Стефан и Свети Симеон – са десне стране. Два реда светитеља почињу са Арханђелима који у рукама држе два послужавника на којима пише „Икономиса“.
Неки истраживачи сматрају да је ова икона Богородице насликана 1578. године, приликом оснивања капеле десно од припрате. Ипак, на основу стилских одлика ликова светитеља, на местима која нису прекривена сребрним оквиром из 1905. године, може се претпоставити да је икона уско повезана са уметничким покретом 18. века, чији је оснивач јеромонах и сликар Дионисије који је следио Манојла Панселина, једног од највећих уметника доба Палеолога (1261-1453). Међутим, друга група истраживача сматра да је икона дело сликара Партенија из Аграфа и датира из 1742. године.
