Лик жене са марамом на глави и даље је препознатљив у многим културама. У православној хришћанској традицији, обичај покривања главе био је нарочито распрострањен: глава је морала бити покривена не само у храму, жене су је морали носити и у свакодневном животу.
Иако је данас та пракса у великој мери потиснута (остала је део прошлости) новим начином живота и променама друштвеног морала, за велики број православних хришћанки она и даље представља уобичајену и важну навику. Марама остаје симбол побожности и поштовања.
Зашто жене покривају главу?
Концепт покривања главе као симбол понизности води порекло из Новог Завета и патристичких дела Отаца наше Цркве. Једно од најзначајнијих сведочанстава налази се у посланицама светог апостола Павла, где он о томе говори дискретно. Према његовим речима, марама показује покорност жене своме мужу. Пошто је Ева створена од Адамовог тела, верује се да је она — и кроз њу свака жена — позвана да покажје понизност и скромност пред мушкарцем, а тиме и пред самим Богом. Апостол Павле пише:
„Јер није муж од жене, него жена од мужа. Јер муж није саздан жене ради, него жена мужа ради. Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.“ (1. Коринћанима 11:8–10)
.jpg)
Међутим, како истичу Свети Оци, обичај покривања главе никада није имао за циљ да друштвено ограничи жену. Његова сврха је да подсећа на духовне вредности – скромност и поштовање Бога. То је, пре свега, израз унутрашњег стања и слободан избор, сведочење хришћанског духа сваке жене.
Поред духовно-богословског аспекта, важну улогу у томе су одиграли и историјски разлози. Марама је служила и као препознатљив знак разликовања хришћанки од паганских жена. Када је потреба за том разликом нестала — заједно са падом паганства — пракса ношења мараме такође је постала мање обавезна.
Да ли жена треба да носи мараму у храму?
У Грчкој Православној Цркви не постоји строго правило да жене морају покривати главу — ни у храму, ни ван њега. Стога ношење мараме није обавезно. Међутим, не постоји ни забрана овог обичаја. За многе жене, покривање главе остаје лични израз вере и побожности.
У неким другим православним земљама, напротив, ношење мараме и даље је широко распрострањено: женама се налаже да покривају главу током богослужења, па чак и приликом уласка у храм.
Шта симболизује марама?
У православној традицији, марама пре свега симболизује оданост Исусу Христу. Она је израз скромности и знак поштовања и понизности.
Данас марама такође може да буде одраз друштвених и културних норми. У срединама где је уобичајено покривати главу, улазак у храм без мараме може бити схваћен као знак непоштовања. Насупрот томе, тамо где је тај обичај скоро нестао, ношење мараме може изгледати необично, па чак и као провокација, управо зато што одступа од опште прихваћених друштвених стандарда.
У сваком случају, покривање главе у православној традицији има дугу и значајну историју — то је и народни обичај и гест испуњен дубоког духовног значења. У многим православним земљама, одлука да се глава покрива, данас остаје лични избор сваке жене — не као обавеза или разлог за осуду, већ као слободно изражавање њене вере и привржености Богу.
