Где се чувају честице Часног Животворног Крста Господњег?
Један од првих који је покушао да систематски одговори на ово питање био је византолог, историчар хришћанске уметности и археолог Анатолије Фролов (Anatole Frolow) у свом делу «La relique de la Vraie Croix». Ова студија објављена је 1961. године у издању Француског института за византијске студије у Паризу.
У свом раду Фролов је сакупио и систематизовао сва помињања честица Часног Крста како у основним изворима, попут дела Светих Отаца, тако и у секундарним изворима: црквеним архивима, пописима светиња, инвентарима покретне имовине митрополија, патријаршија, манастира и других црквених установа.
Проналазак Животворног Крста
Сцена проналаска Крста приказана је, између осталог, и на фресци коју је 1452. године насликао Пјеро дела Франческа (Piero della Francesca). На левој страни композиције приказано је проналажење три крста, а на десној препознавање Часног Крста посредством чуда.
.png)
Фролов у свом делу детаљно анализира огроман значај проналаска Часног Крста за Византијско царство. Ништа мање занимљив је и временски распоред сведочанстава о овој светињи. У делима насталим између 5. и 7. века истраживач је успео да пронађе свега 54 помена честица Часног Крста. После 12. века, највероватније као последица крсташких ратова и повратка ходочасника из Свете Земље, њихов број нагло расте.
Тако се у 12. веку бележе већ 162 помена, а у 13. веку 260. Проучивши ова сведочанства, као и до данас сачуване посебне ставротеке (кивоте) намењене за чување честица Часног Крста, Фролов је дошао до закључка да сви такви кивоти (моштенице) који су се у то време налазили у Европи датирају најраније из 10. века.
Укупно је Анатолије Фролов забележио 1.150 помена моштеница са честицама Часног и Животворног Крста Господњег. Ипак, након 1961. године број познатих реликвија вероватно се повећао, нарочито у Источној Европи и Русији, где истраживач није имао потпун приступ свим расположивим изворима.
Ковчежић са честицом Часног Крста
У књизи се помиње и ковчежић са честицом Крста Господњег који се чува на Светој Гори, у манастиру Ватопеду. Опису ове светиње Фролов је посветио читаву страницу.
Реликвија је дар српског кнеза Лазара. Честица Часног Крста чува се у богато украшеном ковчежићу-моштеници, смештена у сребрни оков и украшена бисерима и природним кристалима.
Око крста, у сребрним оквирима, налазе се угравирани ликови светитеља, као и натписи на српском језику. Ове представе имају улогу својеврсних вратанаца, поклопаца, испод којих се чувају мошти светитеља.
Према истраживањима, реликвија је израђена крајем 14. века. Као што се види на фотографији, ковчежић има 14 мањих преграда за чување светиња.
Посебно је занимљиво што читав низ писаних извора наводи да се у првој прегради чувао прамен косе Исуса Христа заједно са честицом Његових пелена, а у другој — честица Његове крви.
