Према новозаветним апокрифима, Јосиф из Ариматеје и Никодим скинули су тело Исуса Христа са крста и положили га на поклопну плочу како би га припремили за сахрану. Занимљиво је да ту плочу миропомазања, данас познату као «Камен помазања», јеванђелисти уопште не помињу.
Јеванђеље по Јовану. Глава 19
А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов али крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово.
А дође и Никодим, који пре долази Исусу ноћу, и донесе помешане смирне и алоја около сто литара.
И узеше тело Исусово, и ибавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.
Јеванђеље по Марку. Глава 15
Дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово.
А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро?
И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.
И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.
Камень помазања у византијским изворима
У делу једног непознатог аутора из 15. века изричито се указује на разлику између поклопне плоче која је затварала улаз у Христов гроб и плоче на коју је било положено тело Спаситеља. Прва реликвија налазила се у Јерусалиму, у Храму Гроба Господњег, док се друга чувала у Цариграду (данашњем Истанбулу), у манастиру Христа Пантократора (Сведржитеља).
Камен помазања детаљно описује грчки научник Јанис Хонијатис, који је живео на размеђи 12. и 13. века, у доба Византијског царства. Он овако описује ову светињу
«То је камен црвене боје, дужине колико је висок један човек.»
Камен се налазио у храму Светог Јована у Ефесу, али је 1169. године, по наредби византијског цара Манојла I Комнина, пренет у Цариград. Из једног анонимног извора 15. века сазнајемо да је цар лично, на својим раменима, пренео реликвију која је морем стигла у луку, све до дворца. После његове смрти, Камен помазања пренет је у манастир Христа Пантократора, да би се налазио поред царевог гроба.
Исти извор наводи и димензије плоче: 2,46 × 1,17 м
Византијски историчар 12. века Јанис Кинамос такође помиње Камен помазања, називајући га плочом од црвеног камена на коју је било положено тело Исусово након скидања са крста и на коју су падале сузе Пресвете Богородице при погледу на измучено тело Њеног Сина. Он такође наводи причу како је Камен доспео у Ефес. Према његовом казивању, Марија Магдалина понела је Камен помазања са собом на пут у Рим, али је, из непознатог разлога, њен брод пристао у Ефесу, где је Камен и остављен.
Све до 1453. године камен се налазио у Цариграду и поштован је као велика светиња, повезана и са Спаситељем (јер се њега дотакло тело Христово), и са Пресветом Богородицом, јер су на њему заувек остале Њене сузе. Нажалост, након тога се овој реликвији губи сваки траг.
Камен Помазања на Светој Гори
На Светој Гори, у манастиру Ватопеду чува се енколпион (мали реликвијар у који су стављали, између осталог, и мошти светитеља), направљен од честице овог Камена. О томе сведочи и одговарајући натпис: «Од светог камена на коме је почивало тело Господње.»
