Свети Спиридон припада реду Светих Отаца Цркве првих векова. Многи православни верници упућују своје молитве Светом Спиридону Тримифунтском.
Рођен је 270. године после Христа и живео је у време цара Константина Великог (306–337) и његовог сина Констанција (337–361).
Место рођења светитеља било је мало село на острву Кипру. Родитељи Светог Спиридона били су сељаци — сиромашни, али веома поштени и побожни људи. Зато су своје дете васпитавали са љубављу и у страху пред Богом.
Школовање и живот Светог Спиридона
Свети Спиридон није био високо образован човек; није похађао високе школе као други велики јерарси Цркве. Међутим, Библија, Књига Божија, била је његов свакодневни и нераздвојни сапутник. Куда год би пошао, носио ју је са собом. Са њом је проводио време код куће, а носио ју је и када је водио овце на испашу, јер је Свети Спиридон био пастир.
На широкој равници, док су овце пасле, Спиридон, седећи у хладу дрвећа или на брдашцету, са радошћу је проучавао реч Божију и, попут Давида, певао и славио Његову величину.
Често је окупљао друге пастире и са примерном приврженошћу и љубављу поучавао их Закону Божијем, улажући снаге и сате свог времена да њихове душе приведе «зеленим пашњацима» хришћанске вере.
Сваким даном његова ревност за спасење ближњих, као и љубав и смирење, уздизали су га на све виши степен врлине и моралног савршенства.
Свети Спиридон постао је узор храбрости и хришћанског трпљења у тешким временима сурових прогона и идолопоклонства. Током прогона хришћана од стране цара Максимина (308–313), био је ухапшен и Свети Спиридон.
Светитељ је поднео многа мучења и дуго сносио страдања због своје вере у Христа. Током једног од тих мучења била му је ишчашена нога и повређено једно око. Али ништа није успевало да смири његово срце нити поколеба љубав према Христу. Уместо туге и очаја, радост је испуњавала цело његово биће, јер је знао да трпи због своје вере у Спаситеља Христа.
Светитељ ствара породицу
Свети Спиридон је ослобођен 313. године, али ни у данима среће и породичне топлине, у којима је уживао након ослобођења — које је, вероватно, уследило после доношења Миланског едикта — пламен његове вере у Христа није се угасио, а његова љубав према Богу увек је била узор.
Нажалост, Свети Спиридон је веома рано изгубио супругу. Господ ју је призвао к себи, те је остао сам са ћерком Ирином.
Свети Спиридон: молитва за помоћ
Светитељ се никада није жалио. Речи праведног Јова увек су биле на његовим уснама:
«Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње!»
Молитва Спиридона Тримифунтског увек је била упућена Богу, у кога није престајао да верује ни у најтежим животним искушењима.
Свети Спиридон налазио је утеху у речи Божијој, јер у таквим тренуцима само реч Божија дарује човеку унутрашњи мир и води га ка спасењу.
Његова општепозната побожност и врлине учиниле су га поштованим и вољеним не само у његовом граду, него и у околним селима. Несрећни су у њему налазили уточиште, страдалници су тражили његову заштиту, сирочад су у њему налазила оца. Сви су му долазили у свакој невољи, уверени да ће у њему наћи оно што траже — утеху и олакшање.
Спиридон је пастир душа
Дакле, када је једнога дана умро локални свештеник, и млади и стари су почели да убеђују и наговарају Спиридона да постане пастир њихових душа.
Касније су свештенство и народ својим молбама поставили светитеља за Првог епископа Тримифунта. Свети Спиридон је и даље био оличење љубави и доброте. Врата његове куће увек су била отворена за сваког странца и пролазника, за сваког путника.
Речи апостола Павла «будите гостољубиви» биле су за њега начин живота. Свети Спиридон је волео сваког човека. Онај ко би дошао у његов дом могао је тамо да се одмори, поједе, попије и преноћи.
Много пута је сам епископ, по примеру Господа, доносио воду и са љубављу прао ноге уморним путницима да се они одморе.
Учешће у саборима и чудо Светог Спиридона
Према сачуваним сведочанствима, Свети Спиридон је учествовао у раду Првог Васељенског Сабора, који је сазвао Константин Велики у Никеји 325. године.
У то време разни црквени делатници бавили су се питањем божанства Исуса Христа. Најдоследнији противник божанства Христовог био је Арије, презвитер Александријске цркве.
Божија благодат и просвећење послужили су се необразованим светитељем Спиридоном да потврде божанство Исуса Христа: у одбрани својих ставова, Арије и његови следбеници ослањали су се на логику и философију.
Тада је Свети Спиридон, тај обични и смерни епископ, желећи да покаже да је Бог тројичан, а Син «једносуштан Оцу» и да је «рођен од Оца пре свих векова», узео у руке керамичку плочу.
Свети Спиридон је узео у руке опеку — земљану циглу и, осенивши се крсним знаком, рекао:
- «У име Оца» — и из опеке изађе огањ;
- «и Сина» — и вода потече из ње;
- «и Светога Духа» — и у његовој руци остаде сува глина од које је опека била направљена.
Тако је, пред очима свих запрепашћених присутних, једноставним речима објаснио:
«Земља, вода и огањ — три основна елемента, три чинилаца — чине једну опеку. Тако је и са Светом Тројицом: Бог је један у три Лица — Оца, Сина и Светога Духа, који заједно постоје.»
Тако је Први Васељенски Сабор, уз учешће Светог Спиридона, утврдио учење о једносушности Сина са Богом Оцем.
Смрт Светог Спиридона Тримифунтског и његове нетруљежне мошти
То се догодило 348. године по Христу. Добри пастир преселио се у Царство небеско. Оставио је своје стадо, али његова љубав и старање о овцама Христовим, које му се обраћају за заступништво пред Господом, нису престали — трају до данас. Његова духовна чеда дуго су оплакивала Његово упокојење. Мошти Светог Спиридона, и после толико векова, остале су нетруљежне и миомирисне.
Услед арапског упада сарацена (648. године после Христовог рођења), мошти светитеља, ради заштите, по наређењу цара Јустинијана II пренете су у Цариград.
Одатле их је, непосредно пред пад царског града под Турке, свештеник по имену Григорије пренео на Крф.
Мошти Светог Спиридона на Крфу
Хиљаде верника из целог света сваке године посећују познату цркву Светог Спиридона, са великим поштовањем подигнуту православним становницима Крфа њему у част. Већ више векова, светитељ се сматра заштитником и покровитељем острва.
Чуда Светог Спиридона су бескрајна. Молитве упућене Спиридону узносе се у свим крајевима света. Зато се око реликваријума са моштима могу видети бројни дарови захвалних ходочасника.
Све ово сведочи о дубокој захвалности и поштовању светитеља од стране оних којима је он помогао и на чије молбе одговорио. Спиридон Тримифунтски увек чује молитве. Молитва Спиридона Тримифунтског је заступништво и залагање пред Господом за душу верника.
Хиљаде верника из целог света сваке године долазе на ходочашће како би се поклонили његовим светим моштима.
Молитва Спиридону Тримифунтском
Преблажени светитељу Спиридоне! Измоли од милостивог Бога Човекољупца, да нас не осуди по безакоњима нашим, него да чини са нама по милости својој. Измоли нам, слугама Божијим (имена) од Христа и Бога нашега миран и спокојан живот, здравље душевно и телесно. Избави нас од сваке беде, душевне и телесне, од свих слабости и ђаволских клевета. Помени нас на престолу Сведржитеља и измоли од Господа да нам опрости све грехове наше, сигуран и миран живот да нам подари, и завршетак живота непостидан и миран, блаженства вечног у будућем веку да нас удостоји, да непрестано славимо и благодаримо Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.Амин!
