Јаковљев бунар је једно од најважнијих поклоничких места у Светој Земљи. Заправо је поред овог бунара сео уморни Исус да мало предахне и замолио жену да му да воде. Тако се догодио чувени сусрет са Самарјанком који се спомиње у Јеванђељу по Јовану.
Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети, А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
(Јован 4:13-14)
Бунар дубине око 35 метара налази се приближно 500 метара југоисточно од старозаветног града Сихара. Према самаријском предању, бунар који се пуни изворском водом ископао је Јаков, син Исака.
Обично су жене са овог подручја долазиле по воду увече, док је Самарјанка, пошто је међу мештанима била на лошем гласу, желећи да избегне сусрет са њима, по воду дошла усред дана. Исус јој се обратио са молбом да Му да да пије. По Његовом говору и одећи препознала је да је путник Јеврејин, па се зачудила: «Како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.»
Спаситељ је овако одговорио њој на то питање: «Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.» Самарјанка није разумела Христове речи, помисливши да Он има у виду обичну изворску воду.
«Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу? Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?»
Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети, А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
Онда је Христос рекао жени да позове свог мужа, али се она збунила и одговорила да нема мужа. «Добро си казала: Немам мужа; Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.» Тада је жена схватила да не разговара са обичним човеком.
Данас се Јаковљев бунар налази на територији грчког православног манастира, испод олтарског дела храма. Први храм на том месту подигнут је још у 5. веку наше ере. Данас је игуман манастира старац Јустин са острва Крфа (Керкире). Упркос бројним невољама и регионалним сукобима који су се током векова одвијали на овом подручју, старац је посветио свој живот очувању овог светог места, где је, према Јеванђељу, Христос показао Себе као извор живе воде и вечног живота.
