Архиепископ
Свети Симеон Солунски рођен је у Цариграду крајем XIV века. Његово световно име није познато. Стекавши богословско образовање, био је непоколебљиви присталица богословља Светог Григорија Паламе, исихаста, ревносни следбеник монашких идеала и заштитник Православља. Његово уверење огледа се у следећим речима: „Истинско добро за људе јесте да буду православни, а ако нису, боље им је да умру.“
У мају 1416. године рукоположен је за архиепископа солунског и у том чину служио је последњих тринаест година свога живота. На новом месту служења здравље му је ослабило, али је, према сопственим речима, захваљујући молитви великомученику Димитрију Солунском успео да поврати снагу.
У јуну 1422. године Свети Симеон посетио је Цариград, а на повратку и Свету Гору Атос.
Током готово читавог периода његове архипастирске службе, Солун се налазио под претњом турског освајања или потпуне млетачке власти. Многи становници желели су да предају град Турцима како би избегли страшну судбину града освојеног силом, док су други желели да се потпуно препусте католичким Млечанима. Оданост Светог како своме цару, тако и Светом Православљу, донела му је многе непријатеље. Ипак, успео је да град одржи верним тим идеалима све до своје смрти у септембру 1429. године. Праведност Светог Симеона и његова брига о сиромашнима донеле су му свеопште поштовање још за живота, тако да су чак и неправославни Млечани и Јевреји оплакивали његову смрт.
Међутим, после његове смрти град је освојен 1430. године.
Светитељ је оставио велики број пастирских посланица о најразличитијим темама. У својим делима јавља се као тумач богослужења, састављач Типика, писац молитава и химнограф.
