О животу Божијег угодника ништа није познато, чак ни време његовог живота; претпоставља се да је живео у XII–XIII веку.
Име „послушни“, с којим преподобни Сергије почива у Антонијевим пећинама, сведочи о његовим изванредним подвизима: одрицању од своје воље и савршеном послушању игуману.
Послушање је велика ствар у хришћанском животу, подвиг који слави Господ. Самовоља је најопаснија ствар, уништавајући не само људе, већ и душе. Послушање је бијач самљубља. Што мање послушни штеди себе, то више победи над владајућим злом душе. У послушању се развија љубав према Господу, за Кога се одриче своје воље.
Преп. Сергије Печерски, победивши самљубље послушањем током свог живота, преминуо је као свети Божији слуга и почива неталјан.
Његово се сећање слави заједно са преподобнима Блиских пећина, посебно 7/20. октобра. У рукописним светитељима преподобни Сергије назива се постником. У канону преподобни Печерски Блиских пећина Сергије се велича као „једномислени Нектарију послушном“.
