Преподобни Онисим Магнезијски рођен је у IV веку у Кесарији Палестинској, у породици побожних хришћана. Још од раних година показивао је тежњу ка духовном животу, одликујући се кроткошћу, усрђем у молитви и послушношћу. Његови родитељи, иако телесно слепи, васпитавали су сина у побожности, а по молитвама Онисима Господ им је даровао прозрење; то је било прво чудо које се везује за његово име. У младости је отишао у Ефес, где је примио монашки постриг и започео подвиг строгог усамљења.
Пошто је у Ефесу ступио у монашки чин, преподобни Онисим се убрзо суочио са прогонима које је цар Диоклецијан подигао против хришћана. Био је приморан да напусти Ефес и да се врати у Палестину, где је наставио своју службу у условима опасности и гоњења. Његов подвиг није се ограничавао само на личну аскезу, него је обухватао и потпору другим вернима који су страдали ради имена Христовог.
После периода прогона преподобни Онисим се упутио у Магнезију у Малој Азији, где је основао манастир. То место је постало средиште духовног живота, молитве и хришћанског просвећивања. Сазидао је храм, келије за братију и установио манастирски типик заснован на строгом послушању, посту и молитви. Манастир је убрзо постао познат по мудрости и светости свога ктитора. Онисим је примао све којима је била потребна помоћ, поучавао монахе и учио их црквеном појању, читању и разним занатима. Није се ограничавао на управљање манастиром, него је наставио и служење свету: примао је поклонике, исцељивао болесне и тешио ожалошћене. Његов манастир постао је место сабирања за све који су тражили духовну утеху и руководство.
Преподобни Онисим се упокојио у Магнезији, оставивши за собом дубок духовни траг. Његов манастир постао је значајан центар хришћанског живота у том крају, а успомена на његове подвиге и чуда сачувала се у срцима верних током векова.
Историчари истичу да је монашка заједница коју је основао Онисим одиграла важну улогу у ширењу хришћанства у Малој Азији.
