Преподобни Никодим Тисмански рођен је у централној области Македоније. Његов отац био је Грк, а мајка Српкиња. Након што је стекао одлично образовање, говорио је српски и грчки језик, био је преводилац и писац. Монаштво је прихватио на Светој Гори у српском манастиру Хиландар, где је рукоположен за свештеника и касније изабран за игумана.
Са Свете Горе, преподобни Никодим дошао је у земље кнеза Лазара и настањен се у месту Кладово на Дунаву. Око њега се окупило велико братство, међу којима су били монаси са Свете Горе и из српских манастира. Њиховим напорима саграђена је црква у част Пресвете Тројице. По Божијем откровењу, прешао је Дунав и основао манастир Водица, посвећен светом Антонију, у близини данашњег румунског града Трну Северин.
Други манастир који је основао преподобни Никодим саграђен је у част Пресвете Богородице на реци Тисмани. Ова два манастира постала су највећи центри православне духовности у Румунији. Године 1375. свети кнез Лазар и српски патријарх послали су групу монаха на челу са старцем Исјом да помире српску и цариградску патријаршију, у којој је био и преподобни Никодим као преводилац и мудри дипломата.
Преподобни Никодим мирно је преминуо 26. децембра 1406. године. Посебно се поштује због доношења заједничког монашког Устава у румунску цркву и оживљавања монашког деловања на основу исихастичког правца у православљу.
