Протођакон
Протођакон Никита Григоријевић Алмазов рођен је 1874. године у селу Сушчево, у Смоленској губернији, у породици свештеника. Служење Цркви започео је као псалмиста, а 1897. године је рукоположен у чин ђакона. Током Руско-јапанског рата служио је као ђакон у пратњи врховног команданта, генерала Куропаткина. Од 1907. до 1918. године служио је као ђакон Семеновског Преображењског пука у катедрали све артиљерије у граду Петрограду. Године 1933. служио је као ђакон у Грчкој амбасадној цркви. Од царске владе добио је ордене: Анастасије III степена, Владимира II степена и седам медаља. Проведен је у чин Протођакона. Припао је Тихоновском покрету.
Године 1935. административно је протеран из Лењинграда у Казахстан на период од 5 година. Служио је прогон у граду Атбасару. Имао је контакте са протераним свештеницима. Дана 22. новембра 1937. године ухапшен је. Одлуком тројке НКВД-а, протођакон Никита Алмазов осуђен је на смрт, а пресуда је извршена 28. новембра 1937. године.
