Светитељ Нифонт рођен је око 1435–1440. године на Пелопонезу, у побожној породици. Примивши монаштво у Епидавриону, повукао се на Свету Гору Атон, где се подвизавао у манастирима Кутлумушу, Великој Лаври и Дионисијату. После смрти солунског митрополита 1483. године, изабран је за пастира те епархије, а 1486. постао је патријарх Цариградски. Године 1488. био је свргнут и повукао се у аскезу. У периоду 1497–1498. поново је заузимао цариградску катедру, али је убрзо опет отишао. Око 1500. године постао је митрополит Влашки, где је основао две нове епархије. Године 1502. одрекао се патријаршије, изабравши да остане са својом румунском паством.
Године 1505, после спора са војводом Радом Великим, напустио је своју катедру, прорекавши невоље непокорном владару. Вратио се на Свету Гору, где је благословио свога ученика Макарија за мученичку смрт. Осећајући приближавање кончине, светитељ Нифонт је сабрао братство и саставио разрешну молитву. Упокојио се 11. августа 1508. године.
Мошти светитеља предате су Неагоју Басарабу и положене у Арђешки манастир, а потом пренете у митрополитски сабор светог Димитрија у Крајови. Дана 16. августа 1517. године извршено је његово свечано прослављење. Касније су мошти враћене у манастир Дионисијат, где се и данас налазе. Међутим, у знак захвалности, светогорски монаси су предали часну главу и десницу светитеља Неагоју Басарабу, који их је положио у свој Арђешки манастир. Тамо су се чувале до 1949. године, када су пренете у митрополитски сабор у Крајови, а потом, 2009. године, у сабор Вазнесења Господњег у Трговишту.
