Свети бесребреници Козма и Дамјан били су рођена браћа. Њихова отаџбина била је Азија, како се у стара времена називао део Мале Азије. Ни време њиховог рођења ни време смрти није познато. Сигурно је само да су живели не касније од четвртог века.
Њихов отац био је Грк и незнабожац, а мајка хришћанка, по имену Теодотија. Још од најранијег детињства трудила се да им усади страх Божији и љубав према врлини. Када су деца одрасла, дала их је на учење писмености једном богобојажљивом човеку. Тамо је, наравно, главна наука било Свето Писмо, али су истовремено, покретани љубављу према страдалном човечанству, изучавали лекарску вештину и упознавали исцелитељска својства трава и биљака.
Господ је благословио њихову добру намеру и даровао им посебну благодат — дар исцељења и чудотворства. Болести су престајале чим би Козма и Дамјан приступили лечењу. Они нису узимали никакву плату за исцељење, испуњавајући Христову заповест: „Даром сте примили, даром дајте“.
Исцелитељска сила светих лекара није се простирала само на људе. Они нису заборављали ни бесловесне животиње. Једном су дошли у једно пусто место и тамо нашли камилу на самрти. Ту ју је ђаво дотерао и тешко повредио; светитељи су се сажалили на животињу, исцелили је и пустили здраву да се врати на своје место. Ова камила је и после упокојења светих браће помогла поштоватељима Козме и Дамјана да реше један тежак случај.
Једном је жена коју су светитељи исцелили замолила Дамјана, који је одлучно одбијао сваку награду, да од ње узме бар три јајета „у име Свете Тројице“. Чувши Име Господње, Дамјан није могао да одбије. Козма је, међутим, овај поступак сматрао нарушавањем завета бесребреништва и чак је заповедио да се брат не сахрани поред њега.
Тако је умро Козма, а за њим и Дамјан. Блиски су се двоумили: да ли да их сахране заједно или одвојено. Тада се догодило чудо: камила, коју су некада исцелила браћа, пришла је окупљенима и људским гласом rekla да браћу треба положити једно поред другог, јер је дар који је Дамјан примио био узет ради Господа.
