Мученик Кипријан рођен је 1875. године у селу Зеленоје Тамбовске губерније у породици побожног сељака Григорија Анникова. Од осме године Кипријан је почео да пева на клиросу и није изостајао ни са једне недељне службе; касније је постао члан црквене двадесеторице, а затим и њен председник. Од 1929. године служио је у храму као псалмопојац, и то му је било стављено на терет од стране гонитеља Цркве. Одузета му је имовина и лишен је грађанских права. Кипријан Григоријевич је поднео молбу властима и оспорио незакониту одлуку — имовина му је враћена и права су му обновљена. У августу 1930. године отишао је у Москву и запослио се као стражар у магацину фабрике фибролита при радној комуни бр. 2 ОГПУ, смештеној у зградама већ затвореног Николо-Угрешког манастира.
У манастирским зградама, које су се користиле ненаменски, често су избијали пожари. Тако је 19. октобра 1932. године, током Кипријанове дежурне службе, плануо магацин фабрике фибролита, у коме се налазила скупоцена опрема. Саслушани су сведоци, а четворица су задржана као осумњичени и спроведена у Бутирску тамницу.
Дана 27. децембра 1932. године истрага је била окончана. Кипријан је оптужен да је „као противник совјетске власти, из освете изазвао пожар у магацину фабрике фибролита радне комуне бр. 2, где се чувала увозна опрема“.
Колегијум ОГПУ га је 16. јануара 1933. године осудио на десет година логора.
Кипријан Григоријевич је 26. фебруара 1933. године био пребачен у Ново-Ивановско одељење. У бараци у којој је живео била су три архијереја, много свештенства и верника, и у слободно време су се сакупљали иза бараке да се заједно помоле. Најчешће је та богослужења предводио архиепископ Могилевски Павлин (Крошечкин).
Сведок Матвеј Бојков, саслушан 26. септембра 1937. године, сведочио је да архиепископа Павлина познаје од 1936. године, јер ради заједно са њим у поткожној колонији Ново-Ивановског одељења. Више пута је посматрао како се Крошечкин заједно са Анниковим и другим затвореницима окупља иза другог шатора, где служе богослужења, око којих се затвореници сабирају. После богослужења водили су антисовјетске разговоре, које би прекидали када би им се приближио.
Првог октобра 1937. године Кипријану Григоријевичу је предочено истражитељево решење: „Кипријан Григоријевич Анников, кулак-псалмопојац, разобличава се у томе што је, издржавајући казну у Ново-Ивановском одељењу Сиблага, учествовао у контрареволуционарној групи коју је предводио Крошечкин“.
Тројка УНКВД Новосибирске области је 28. октобра 1937. године осудила псалмопојца Кипријана Григоријевича Анникова на стрељање. Стрељан је 3. новембра заједно са архиепископом Павлином (Крошечкином), свештеницима и мирјанима и сахрањен у безимену заједничку гробницу.
