Рођен у Месопотамији, у граду Низибији, Свети Ефрем је рођен од хришћанских родитеља за време владавине Константина Великог и живео је до владавине Теодосија Великог. У младости се одрекао света и отишао у пустињу, поставши монах. Добивши од Бога дар мудрости, постао је познат по својим учењима која су инспирисала многе. Његов живот је био проречен од детињства, када су родитељи видели сан о винској лози, која је симболизовала његову будућу духовну плодност.
Године 363, када су Низибију заузели Персијанци, отишао је у Едесу, где је, молећи се, замолио Бога да му пошаље човека који би могао да разговара с њим о Светом Писму. Сусревши жену, био је изненађен њеном мудрошћу и схватио је да му је Господ чуо молитву.
Свети Ефрем је показивао доброту и скромност, чак и када су блуднице покушавале да га искушају. Увек им је одговарао с љубављу и мудрошћу, упућујући их на пут покајања. Његова доброта се показала када се није налутио на ученика који је случајно разбио посуду с храном, већ га је умирио.
Он је такође имао виђење светог Василија Великог, након чега је отишао у Цезареју, где је хвалио Василија за његово учење. Свети Василије, видећи његову скромност и врлину, поставио га је за ђакона.
Ефрем је много радио на спасењу душа, подучавајући и упућујући људе. Оставио је много списа у којима је осудио јереси и проповедао покајање. Свети Ефрем је мирно преминуо у Едеси 373. године, остављајући за собом наслеђе духовног учења и молитве.
