Јеванђеље по Луки
24:1 А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
24:2 Али нађоше камен одваљен од гроба.
24:3 И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
24:4 И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
24:5 А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
24:6 Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
24:7 Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
24:8 И опоменуше се речи Његових.
24:9 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
24:10 А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
24:11 И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
24:12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
10:38 А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
10:39 И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
10:40 А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
10:41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
10:42 А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
11:27 А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
11:28 А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
Друга посланица Коринћанима
4:6 Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
4:7 Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
4:8 У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
4:9 Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
4:10 И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
4:11 Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
4:12 Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
4:13 Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
4:14 Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
4:15 Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
Јеванђеље по Матеју
22:35 И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
22:36 Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
22:37 А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
22:38 Ово је прва и највећа заповест.
22:39 А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
22:40 О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
22:41 А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
22:42 Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
22:43 Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
22:44 Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
22:45 Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
22:46 И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
4:25 И за Њим иђаше народа много из Галилеје, и из Десет Градова, и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана.
5:1 А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.
5:2 И отворивши уста своја учаше их говорећи:
5:3 Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;
5:4 Благо онима који плачу, јер ће се утешити;
5:5 Благо кроткима, јер ће наследити земљу;
5:6 Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;
5:7 Благо милостивима, јер ће бити помиловани;
5:8 Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети;
5:9 Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати;
5:10 Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.
5:11 Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.
5:12 Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.
Посланица Јеврејима
9:1 Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.
9:2 Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.
9:3 А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
9:4 Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.
9:5 А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.
9:6 А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.
9:7 А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.
Посланица Галатима
5:22 А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,
5:23 Кротост, уздржање; на то нема закона.
5:24 А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама.
5:25 Ако у духу живимо по духу и да ходимо,
5:26 Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом.
6:1 Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.
6:2 Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.
