Појас Пресвете Богородице је једина светиња на свету која је сачувана из времена Њеног земаљског живота. Према предању, овај је појас начинила сама Пресвета Богородица од камиље длаке и предала га апостолу Томи. Неколико векова он се чувао у Јерусалиму, а у 4. веку цар Аркадије га је пренео у Константинопољ и сместио у храм Халкопратион (бакарни храм). Касније, 458. године, за време владавине цара Лава I, појас је пренет у цркву Влахернон. Царица Зои, супруга цара Лава VI Мудрог, у знак захвалности за своје чудесно исцељење, извезла је цео појас златним концем.
Данас је појас подељен на три дела. Према постојећим сведочанствима, цар Јован VI, који је посебно био наклоњен светом манастиру Ватопеду, поклонио је појас манастиру; други део појаса манастиру је поклонио владар Србије Лазар I, он се чува у олтару Саборног храма овог манастира. Празник Часног Појаса Пресвете Богородице слави се 31. августа.
Појас Пресвете Богородице чинио је и чини многа чуда, посебно код нероткиња. Манастир Ватопед поклања верницима који пате од бездетности, део освештане траке на Светом појасу. Сваке године на време Славе 31. августа, као и на одговарајуће празнике (2. јул, 1. октобар и 10. октобар), Појас се преноси на леву страну проскинитарија. На празник Светих Модеста и Трипуна, свети Појас учествује у литији.
Појас Пресвете Богородице положен је у богато украшен сребрни ковчег, на чијем је поклопцу приказана сцена предаје Појаса апостолу Томи.
