Посланица Филипљанима
2:5 Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
2:6 Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
2:7 Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
2:8 Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
2:9 Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
2:10 Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
2:11 И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
Јеванђеље по Луки
10:38 А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
10:39 И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
10:40 А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
10:41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
10:42 А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
11:27 А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
11:28 А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
Прва посланица Коринћанима
4:1 Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.
4:2 А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран нађе.
4:3 А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим.
4:4 Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је.
4:5 Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога.
Јеванђеље по Матеју
23:1 Тада Исус рече к народу и ученицима својим
23:2 Говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.
23:3 Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине.
23:4 Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате.
23:5 А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим.
23:6 И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама,
23:7 И да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави!
23:8 А ви се не зовите Рави; јер је у вас један Рави Христос, а ви сте сви браћа.
23:9 И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима.
23:10 Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.
23:11 А највећи између вас да вам буде слуга.
23:12 Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.