13:4 Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
13:5 Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
13:6 Не радује се неправди, а радује се истини,
13:7 Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
13:8 Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
13:9 Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
13:10 А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.
13:11 Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.
13:12 Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
13:13 А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
14:1 Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.
14:2 Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.
14:3 А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.
14:4 Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.
14:5 Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.
20:1 Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
20:2 И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
20:3 И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
20:4 И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
20:5 И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
20:6 И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
20:7 Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
20:8 А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
20:9 И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
20:10 А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
20:11 И примивши викаху на господара.
20:12 Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
20:13 А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?
20:14 Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
20:15 Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
20:16 Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.