Прва посланица Коринћанима
2:9 Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе.
2:10 А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.
2:11 Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.
2:12 А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога;
2:13 Које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо.
2:14 А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.
2:15 Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа.
2:16 Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.
3:1 И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с телеснима, као с малом децом у Христу.
3:2 Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,
3:3 Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?
3:4 Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни?
3:5 Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде?
3:6 Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.
3:7 Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте.
3:8 А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду.
Јеванђеље по Матеју
13:31 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
13:32 Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
13:33 Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
13:34 Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
13:35 Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
13:36 Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
4:25 И за Њим иђаше народа много из Галилеје, и из Десет Градова, и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана.
5:1 А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.
5:2 И отворивши уста своја учаше их говорећи:
5:3 Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;
5:4 Благо онима који плачу, јер ће се утешити;
5:5 Благо кроткима, јер ће наследити земљу;
5:6 Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;
5:7 Благо милостивима, јер ће бити помиловани;
5:8 Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети;
5:9 Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати;
5:10 Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.
5:11 Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.
5:12 Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.
Друга посланица Коринћанима
6:1 Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.
6:2 Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!
6:3 Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;
6:4 Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,
6:5 У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,
6:6 У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,
6:7 У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,
6:8 Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,
6:9 Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,
6:10 Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.
Јеванђеље по Луки
7:36 Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
7:37 И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
7:38 И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
7:39 А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
7:40 И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
7:41 А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
7:42 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
7:43 А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
7:44 И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
7:45 Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
7:46 Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
7:47 Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
7:48 А њој рече: Опраштају ти се греси.
7:49 И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
7:50 А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
Посланица Галатима
5:22 А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,
5:23 Кротост, уздржање; на то нема закона.
5:24 А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама.
5:25 Ако у духу живимо по духу и да ходимо,
5:26 Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом.
6:1 Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.
6:2 Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.
