Јеванђеље по Луки
1:39 А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
1:40 И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
1:41 И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
1:42 И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
1:43 И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
1:44 Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
1:45 И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
1:46 И рече Марија: Велича душа моја Господа;
1:47 И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
1:48 Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
1:49 Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
1:56 Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
20:1 И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
20:2 И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
20:3 А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
20:4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?
20:5 А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
20:6 Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
20:7 И одговорише: Не знамо откуда.
20:8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
10:38 А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
10:39 И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
10:40 А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
10:41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
10:42 А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
11:27 А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
11:28 А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
Прва посланица Тимотеју
5:22 Руку одмах не мећи ни на кога, нити пристај у туђе грехе. Држи себе чиста.
5:23 Више не пиј воде, него пиј по мало вина, желуца ради свог и честих својих болести.
5:24 А неких су људи греси познати који напред воде на суд, а неких иду за њима.
5:25 Тако су и добра дела позната, и која су другачија не могу се сакрити.
6:1 Робови који су год под јармом да показују сваку част својим господарима, да се не хули на име Божије и на науку.
6:2 А који имају крштене господаре, да не постају немарљиви за њих што су браћа, него још боље да служе, јер су верни и љубазни, заједничари у благодати. Ово учи и саветуј.
6:3 Ако ли ко другачије учи, и не пристаје на здраве речи Господа нашег Исуса Христа и на науку побожну,
6:4 Наду се не знајући ништа, него болујући од запиткивања и празних препирања, ода шта постаје завист, свађа, хуљење, зле мисли,
6:5 Залудна препирања онаквих људи који имају ум изопачен и немају истине, који мисле да је побожност трговина. Клони се таквих.
6:6 Али јесте велика трговина побожност са задовољством.
6:7 Јер ништа не донесосмо на овај свет, дакле не можемо ништа ни однети.
6:8 А кад имамо храну и одећу, овим да будемо довољни.
6:9 А који хоће да се обогате они упадају у напасти и замке, и у многе луде шкодљиве жеље, које потапају човека у пропаст и погибао.
6:10 Јер је корен свих зала среброљубље коме неки предавши се зађоше од вере и на себе навукоше муке велике.
6:11 А ти, о човече Божији! Бежи од овог, а иди за правдом, побожности, вером, љубави, трпљењем, кротости.
Посланица Јеврејима
9:1 Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.
9:2 Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.
9:3 А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
9:4 Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.
9:5 А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.
9:6 А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.
9:7 А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.
Посланица Ефесцима
6:10 А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине Његове.
6:11 Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског:
6:12 Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба.
6:13 Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се.
6:14 Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде,
6:15 И обувши ноге у приправу јеванђеља мира;
6:16 А сврх свега узмите штит вере о који ћете моћи погасити све распаљене стреле нечастивог;
6:17 И кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија.
Јеванђеље по Јовану
15:1 Ја сам прави чокот, и Отац је мој виноградар;
15:2 Сваку лозу на мени која не рађа рода одсећи ће је; и сваку која рађа род очистиће је да више рода роди.
15:3 Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих.
15:4 Будите у мени и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе, ако не буде на чокоту, тако и ви ако на мени не будете.
15:5 Ја сам чокот а ви лозе; и који буде у мени и ја у њему он ће родити многи род; јер без мене не можете чинити ништа.
15:6 Ко у мени не остане избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.
15:7 Ако останете у мени и речи моје у вама остану, шта год хоћете иштите, и биће вам.