Архиепископ
Свештеномученик Николај (у свету Николај Павловић Добронравов) рођен је 21. новембра 1861. године у селу Игнатовка, Московска губернија, у породици свештеника. Године 1881. завршава Московску духовну семинарију, а 1885. године – Московску духовну академију. Служио је у храму Александровског војног училишта и предавао богословље. После револуције 1917. године, прелази у храм Свих Светих на Кулишцима. Литургијске власти су ухапсиле свештеника 19. августа 1918. године. На испитивању је одговорио да кључеви од храма налазе код црквеног старешине. У његовим дневницима пронађене су белешке о устанку бољшевика. 3. децембра 1918. године био је затворен у концентрационом логору, али је 16. априла 1919. године ослобођен. Почетком 1921. године постаје настојатељ Крутицког Успенског манастира и пострижен је у монаштво. Године 1922. био је ухапшен и осуђен на годину дана изгнанства. Након повратка у Москву, узведен је у чин архиепископа. 16. априла 1924. године био је ухапшен и затворен у Бутирску затвор. 14. јуна 1924. године био је ослобођен и именован за архиепископа Владимирског и Суздалског. После смрти Патријарха Тихона постаје помоћник Местоблюститеља Патријаршког Престола митрополита Петра. 11. новембра 1925. године био је ухапшен и затворен. 7. децембра 1937. године трострука комисија НКВД осудила га је на стрељање. Архиепископ Николај је стрељан 10. децембра 1937. године и сахрањен у непознатој заједничкој гробници на полигону Бутово код Москве.
