Игуман
Преподобни Серафим рођен је 25. септембра 1875. године у селу Саликово, у Подолском округу Московске губерније, у породици сељака Алексеја Крестјанинова и при крштењу је добио име Сергије. Године 1910. постао је послушник у Гефсиманском скиту при Тројице-Сергијевој Лаври, где је пострижен у монаштво именом Серафим. Године 1917. рукоположен је за ђакона, а 1924. – за игумана. Године 1926. прелази у пустињу Параклиста, Светог Духа Утешитеља. Године 1928. Лавра и пустиња су затворене, а монашке артелје разбијене.
Од 1928. до 1930. године, игуман Серафим је живео код родбине, све док није добио службу у Покровској цркви села Сабурова. Године 1935. је уздигнут у чин игумана. 26. новембра 1937. године, игуман Серафим је ухапшен од стране Загорског одељења НКВД и затворен у Таганској тврђави. Ухапшен је у истом предмету са архимандритом Кронидом и другим свештеницима, оптуженим за стварање 'контрареволуционарне монархистичке групе.' Током испитивања потврдио је своју активну црквену делатност и расправе о тешкоћама живота под совјетском влашћу.
7. децембра 1937. године, тројка НКВД осудила је оца Серафима на стрељање. Стрељан је 10. децембра 1937. године на полигону Бутово код Москве и сахрањен у непознатој заједничкој гробници.
