Старац Тихон Атонски (Голенков)
Јеромонах Тихон (у свету Тимотеј Павлович Голенков) се родио 1884. године у селу Нова Михајловка, Волгоградске области. Он је обишао више од 200 руских манастира, био је на Синају и у Палестини; године 1908. у доби од 24 године стигао је на Свету Гору Атонску. Старац је провео на Светој Гори 60 година. Њега су звали папа Тихон Рус или Благословени.
Старца Тихона поштовали су не само његови сународници, већ и Атонци грчког порекла. На Светој Гори папу Тихона су још за живота називали свецем.
Старац је веома туговао за душама страдалим од безбожне власти у Русији. Са сузама у очима говорио је: «Русија још увек носи епитимију од Бога, али ће све издржати».
Сачувана су житија оца Тихона, која су написали старац Агатангел и свети Пајсије Светогорац.
Старац Агатангел је овако писао о Тихону Русу:
«Родитељи оца Тихона били су дубоко верујући људи. Сачували су добро познату руску побожност из прошлог века. Старац је за своју мајку говорио да је била уистину света жена. Средом и петком није узимала никакву храну, све време је посвећивала молитви, а сузе су јој непрестано текле из очију.
И сам је имао дар суза. Сузе су биле његова свакодневна храна. Веровао је да су сузе знак Божје милости и да се уз њихову помоћ умива душа.
Од раног детињства је волео да посећује манастире. Није могао да дочека да и сам добије Божији благослов да остави овај грешни свет како би се приближио Богу и посветио молитви, јер га ништа земаљско није привлачило. Жудио је за небеском вечношћу и бескрајном радошћу.
Када је научио да чита и пише, љубав према псалмопојању и црквеној музици убрзо га је учинила дивним појцем. Увек је ишао у цркву и певао у хору, након неког времена постао је диригент у црквеном хору».
Пут на Свету Гору
Јеромонах Серафим (Захаров) у својој књизи «Атонски старац Тихон (Голенков). Духовник Пајсија Светогорца» пише да је старац Тихон као младић, током неколико година, посетио више од две стотине манастира. У овом периоду јавила му се и сама Богородица. На путу од једног манастира до другог, младић је осетио слабост због глади. Свративши у један дућан где су пекли хлеб, затражио је нешто хране. Пекар је био строг и протерао га. У очају, Тимотеј је свим срцем замолио Богородицу за помоћ, да му она помогне да не погине на путу пре него што се замонаши. Чим се помолио, пред њим се појавила Богородица. Дала му је велику векну хлеба од белог брашна. Он се најео сам, а остало је дао дућанџији. Овај никада у свом животу није пробао тако укусан хлеб. Касније је старац Тихон препознао лик Богородице на Владимирској икони, коју му је показао један монах».
Старац Агафангел, у својим мемоарима о старцу Тихону, прича о његовом путу ка монаштву:
«Са благословом својих родитеља, отац Тихон је одлучио да посети Јерусалим и Свету Гору. Богољубиви младић је кренуо на пут заједно са осталим ходочасницима. Када је стигао у Цариград, упознао се са економом руске светогорске келије Буразери.
Економ га је упитао:
— Хоћеш да се замонашиш?
— Хоћу, — одговорио је.
— Поклони се, и од данас си искушеник наше заједнице светитеља Николаја.
Са великом радошћу и сузама захвалности, младић је замолио да му се прво допусти да се поклони светим местима.
Ходочастивши у Свету Земљу, вратио се на Свету Гору и придружио се братији Буразери на Светој Гори Атонској. Годину дана касније он се замонашио».
Дошавши са 20 година у келију Белозерку, отац Тихон је примио светогорски постриг и обишао многа места Свете Горе: Каруљу, Тебаиду, манастир Светог Пантелејмона, завршивши у регији Каљагре (област на обали залива Јерисос, на северној страни полуострва, између манастира Пантократора и Ивирона).
