Православни крст: историја и симболичко значење
Православна црква поштује Крст Христов као велику реликвију, која симболизује искупљење људског рода. Часни Крст Господњи за хришћанску веру је највиши симбол жртвовања и освећења и стога је његов значај заиста огроман. Крст и Васкрсење су две главне осовине хришћанства: Васкрсење следи за Крстом и претпоставља Крст, а Крст предвиђа Васкрсење.
Пре него што је Христ био разапет за наше грехе, свако ко је умро преко распећа сматран је проклетим. Након Исусове смрти на крсту, он је постао симбол искупљења. Од оруђа смрти, крст се претворио у вечни извор живота, од страшног оруђа џелата - у светло и благословено знамење, од дрвета бола и жалости - у уточиште за починак и радост.
До овог парадокса и велике промене дошло је зато што неизмерна божанска љубав и милосрђе нису светили за људско незнање и зло. У свеискупљујућој божанској љубави нема места мржњи, гневу и злоби. Бог је, као апсолутна љубав, уместо освете, опростио човеку и дао му искупљење од горких окова греха и зла, подаривши му живот вечни. После распећа, крст је почео да се повезује са Господом Исусом Христом, црпећи од Њега своју непобедиву моћ, освећење и благодат. Зато хришћанско поштовање Крста није идолопоклонство, већ поштовање Самог Христа. Хришћани са поносом носе крст у знак сећања на велику помирбену жртву и као ефикасан бедем против зла.
Часни крст Господњи је обједињујућа снага човечанства. Две попречне шипке Крста симболизују сједињење људи са Богом (вертикала) и јединство људи међусобно (хоризонтала). Хоризонтала такође симболизује две руке Разапетог Спаситеља које су отворене да обхвате и загрле цело човечанство.
