Кољиво
Кољиво (славско жито, кутија) је каша од целог зрна пшенице, јечма, проса или пиринча. У кољиво се додају шећер или мед, као и орашасто и суво воће. Према грчкој традицији, у кољиво се такође додају презле, сусам и нар. Одозго кољиво се посипа украсним јестивим декоративним перлицама (куглицама) беле или сребрне боје.
Сваки састојак кољива има своје симболичко значење. На пример, зрна пшенице симболизују човека који је, као и зрно, дете земље. Ми лежимо у земљу да бисмо, уз Божију помоћ, поново устали из ње у живот вечни. Мед и шећер су симбол небеске слаткоће. Суво грожђе је Исус Христ, који „је права винова лоза“. Нар симболизује сјај и благодати Раја. Орашасти плодови су живот који продужава сам себе. Коначно, беле перлице симболизују кости, које, за разлику од трулежног меса, остају непромењене.
Како се користи калуп за кољиво
Површина колива се прекрива шећером у праху. Затим се одозго, у центар тањира, поставља шаблон. На њега се посипа цимет, на тај начин се на кољиву прави слика. Након тога, шаблон се уклања што је могуће пажљивије да се слика не поквари.
Свети Пантелејмон
Свети Пантелејмон је рођен у Никомидији под именом Пантолеон. Отац му је био пагански племић, а мајка, света Евула, хришћанка. Мајка је желела да одгаји сина у хришћанској вери, али је, нажалост, рано умрла. Стога је отац преузео васпитање дечака; послао је Пантолеона у паганску школу, а затим га дао на обуку код познатог лекара да га научи вештини лечења, у чему се дечак истакао.
У Никомидији Пантолеон је био представљен презвитеру Јермолају, који је почео да упознаје младића са хришћанском вером. После неког времена Пантолеон је био сведок чуда: видео је дете како умире од уједа змије, и почео је усрдно да се моли Исусу Христу; само снагом ове молитве он је васкрсао дете. После овог чуда Пантолеон је крштен под именом Пантелејмон и свој живот посветио страдалницима и болеснима.
Због тајних пријава других лекара, светитељ је постао жртва цара Максимијана, који је, иако се дивио Пантелејмону, био паганске вере и ватрени противник хришћанства. Да би натерао светитеља да се одрекне своје вере, цар је наредио да се Пантелејмон подвргне бројним мучењима, која је тај подносио са хришћанском чврстином и смирењем. Након свих малтретирања, 305. године, мученику је посечена глава.
