Кољиво
Кољиво (славско жито, кутија) је каша од целог зрна пшенице, јечма, проса или пиринча. У кољиво се додају шећер или мед, као и орашасто и суво воће. Према грчкој традицији, у кољиво се такође додају презле, сусам и нар. Одозго кољиво се посипа украсним јестивим декоративним перлицама (куглицама) беле или сребрне боје.
Сваки састојак кољива има своје симболичко значење. На пример, зрна пшенице симболизују човека који је, као и зрно, дете земље. Ми лежимо у земљу да бисмо, уз Божију помоћ, поново устали из ње у живот вечни. Мед и шећер су симбол небеске слаткоће. Суво грожђе је Исус Христ, који „је права винова лоза“. Нар симболизује сјај и благодати Раја. Орашасти плодови су живот који продужава сам себе. Коначно, беле перлице симболизују кости, које, за разлику од трулежног меса, остају непромењене.
Како се користи калуп за кољиво
Површина колива се прекрива шећером у праху. Затим се одозго, у центар тањира, поставља шаблон. На њега се посипа цимет, на тај начин се на кољиву прави слика. Након тога, шаблон се уклања што је могуће пажљивије да се слика не поквари.
Свети Димитрије
Свети Димитрије је један од светих ратника и заштитник Солуна, где се налази његов гроб и чувају његове мошти. Заштитио је град од многих природних катастрофа. Он је и заступник катихета.
Димитрије је рођен у Солуну од побожних родитеља који су били тајни хришћани. Био је веома надарен, и физички и духовно. Цар Максимијан Галерије је ценио Димитријеве таленте и поставио га на место проконзула у Солуну.
Имао је дар мисионара и катихете, захваљујући чему је светитељ многе људе удаљио од идолопоклонства. Али је вест о томе стигла до Максимијана Галерија, који га је позвао да се покаје и одврати од хришћанства. Светитељ је смело исповедао своју веру, због чега је био бачен у затвор, где је подвргнут многим страшним мукама.
Поред светитељеве тамнице налазио се стадион на коме је други хришћанин, Нестор, морао да се бори против дивљег гладијатора Лије. Уз благослов Светог Димитрија, Нестор је победио свог џиновског противника. Али то је разбеснело цара, који је наредио својим војницима да пронађу Димитрија у затвору и убију га. И тако је учињено.
Хришћани су узели крваво тело светитеља и сахранили га на месту његовог мучеништва. Касније је овде подигнута црква, а потом и велики храм (базилика) Светог Димитрија који данас познајемо.
Други ученик светитеља, његов слуга Луп, „побожно узе огртач свог господара, пошкропљен његовом часном крвљу, у коју је натопио прстен. Овим огртачем и прстеном учинио је многа чуда“ (Страдање и чуда светог славног великомученика Димитрија).
Успомена на Светог Димитрија празнује се 26. октобра (8. новембра).
