На Казанској икони Мајке Божије, Богородица је приказана лицем окренута своме Сину, који стоји са подигнутом руком у знак благослова.
Према предању, у 13. веку, у време бројних налета варвара, цариградски патријарх Герман II поклонио је ову икону становницима града Казања у знак подршке и утехе. Али 1438. године, када су град заузели Татари, икона је необјашњиво нестала.
1579. године Пресвета Богородица се јавила младој девојци Матрони и показала јој место где је света икона сахрањена.
Матрона је испричала о својој визији својој мајци, а затим је обавестила епископа града, Светог Гурија. Захваљујући девојци, 8. јула 1579. године икона је враћена. Свети Гурије, уз велике свечаности и уз учешће свих хришћанских становника града, однео ју је у цркву Светог Николе.
Историја иконе Мајке Божије Казанске повезана је са безбројним чудима, од којих је прво било исцељење слепог Јосифа. Икона је била толико важан симбол вере да је први цар из династије Романов, Михаил Федорович (1613-1645), установио чак два празника у њену част. Један верски, поводом обретења свете иконе – 8. јула, и један национални, у част ослобођења Руса од Пољака – 22. октобар. Када су чланови краљевске династије намеравали да се вере, они су укрштавали своје вереничко прстење изнад иконе ради благослова.
У 19. веку икона је била украдена, очигледно због скупоценог оквира. Оквир су пронашли, али не и икону.
У Грчкој се копије иконе чувају у главној цркви манастира Панагија у Кератеји, у капели Свете Ксеније у Мандри, на Атици, и у цркви Успења Богородице у Калитеји у Атици. У светогорском манастиру Светог Пантелејмона чува се вредна копија иконе Богородице Казанске.
Света икона се поштује 8. (21.) јула и 22. октобра (4. новембра).
