На Казанској икони Богородице, Богородица је приказана са лицем окренутим Сину, који стоји са подигнутом руком у гесту за благослов.
Према традицији, икону је у XIII веку, у време бројних варварских похода, поклонио цариградски патријарх Герман II становницима града Казања да њима буде ослонац и утеха. Али 1438. године, када су град заузели Татари, икона је необјашњиво нестала.
Године 1579. Пресвета Богородица се јавила девојци Матрони и показала јој место где је света икона сахрањена.
Матрона је испричала о свом виђењу мајци, а затим обавестила епископа града Светог Гурија. Захваљујући девојци, 8. јула 1579. године икона је поново враћена. Свети Гурије уз велике почасти и уз учешће свих хришћанских становника града однео ју је у цркву Светог Николе.
Историја иконе Казанске Богородице повезана је са безбројним чудима, од којих је прво било исцељење слепог Јосифа. Икона је била толико важан симбол вере да је први цар из династије Романов, Михаил Федорович (1613-1645), установио два празника одједном у њену част. Један верски, поводом јављања свете иконе – 8. јула, и један народни, у част ослобођења Руса од Пољака – 22. октобра. Када су чланови царске династије намеравали да се вере, они су укрштавали своје прстење преко иконе ради благослова.
У 19. веку икона је украдена, очигледно због драгоцених украса ризе. Риза је била пронађена, али не и икона.
У Грчкој се копије иконе чувају у главном храму манастира Панагија у Кератеји, у капели Свете Ксеније у Мандри, у Атици, и у цркви Успења Богородице у Калитеји у Атици. У светогорском манастиру Светог Пантелејмона чува се вредна копија иконе Казанске Богородице.
Света икона се поштује 8. (21.) јула и 22. октобра (4. новембра).
