Требе-молбе келији Светог Герондиоса Агианитиса
Свети Геронтије, оснивач келије, живео је у 13. веку и у почетку био игуман старог светогорског манастира званог Вулевтирион, који се налазио на јужној обали полуострва Атоса. Пошто је тај манастир био на самој морској обали, често је био изложен најездама пирата. Због тога су монаси били приморани да га напусте и да се сакрију на стрмим обронцима планине Атос. Тако је настао скит Свете Праведне Ане који и данас постоји.
Тражећи усамљеност, свети Геронтије се са једним својим послушником настанио поред саме стрме стене — на врху овога Скита, подигавши келију са храмом у спомен Светог Великомученика Пантелејмона. Када је послушник, који више није могао да издржи муке пошто је морао да одоздо доноси воду на врх, пожелео да се врати братији, свети старац га је позвао на стрпљење и са молитвом се обратио Пресветој Богородици. Заштитница Свете Горе јавила му се у сну и открила место тачно изнад њихове келије, у пећини, где се налазио мали извор чисте воде.
Након тог чуда, ученик је одлучио да направи башту: засадио је дрвеће које је заливао водом из тог извора. Тада је извор наједном пресушио. Преподобни Геронтије је схватио да је та вода њима дарована само за пиће, а не да би се бринули о домаћинству, употребљавали воду за некорисне ствари које су им одвраћали пажњу од молитвеног созерцања. Оци су наставили да траже воду и на крају је пронашли, ископавши дубок бунар педесет метара ниже од њихове келије. Већ много векова, становници келије користе воду из тог бунара за припрему хране.
