Ова чудотворна икона Светог Георгија (Светог Ђорђа) до сааме 1982. године налазила се у истоименој келији Капсале која припада манастиру Пантократору. Када је келија остала напуштена, икона је пренета у сам манастир. Данас се налази у иконостасу капеле Успења Богородице на северозападу од саборне цркве. Икона се зове Свети Георгије «Онај који се јавио», јер је уско повезана са чудом које се догодило у 18. веку.
Једне вечери разбојници су покуцали на врата келије Светог Ђорђа у Капсали. Отворио им је млади искушеник задивљујуће лепоте; пошто су старци већ отишли на починак, младић их је одвео до гостопимнице и замолио да сачекају. Младић је наједном нестао, а лопови су остали да стоје, везани невидљивим оковама, све до самог јутра, када су их нашли монаси келије, прилично изненађени таквим непозваним гостима. Чудесан догађај натерао је лопове да се покају и замоле за опроштај. Када су заједно са монасима ушли у храм и угледали икону Светог Ђорђа, одмах су у његовом лицу препознали лепог «искушеника» који их је дочекао синоћ. После свега што се догодило, они су постали побожни хришћани. Према другом предању, они су се замонашили у келији Светог Георгија, која је добила назив келија Светог Георгија Пројављеног (Фанеромену).
Светац је приказан до појаса, обучен у војничку одежду, према утврђеној врсти иконографије. Сребрни оквир иконе направљен је у Русији у 19. веку.
Претходно је икона Светог Ђорђа датирана у трећој четвртини 16. века. Међутим, најновија истраживања српских научника ову икону, као и иконе Христа и Богородице Одигитрије, које украшавју иконостас капеле Светог Георгија Пројављеног, датирају у 1520-1530. години. Исти непознати иконопац осликао је и капелу Светог Јована Претече (1525).
