Икона је рађена на иверици применом најнапреднијих технологија штампања и производње. Позадина је украшена листовима који одају утисак блиставе позлате.
Свети манастир Зограф на Светој Гори посвећен је Светом Ђорђу; ту се чува нерукотворена чудотворна икона светитеља, на којој је он приказан лицем према гледаоцу. Према предању, овај лик Светог Ђорђа се чудом јавио као откровење тројици благочестивих брата ктитора, који нису могли да одлуче коме да посвете нови манастир.
У светом манастиру Ксенофонт налазе се две саборне цркве посвећене светом Ђорђу. Његова икона је на чудесан начин дошла у овај манастир у периоду иконоборства. Монаси манастира Ксенофонт поштују Светог Ђорђа упоредо са Светим Димитријем, чија је икона била у манастиру пре појаве иконе Светог Ђорђа.
Светог Ђорђа Црква поштује као хероја и чудотворца, „дечака вере“, као и Светог Димитрија.
Ђорђе је рођен око 275. године нове ере. у Кападокији, у хришћанској породици. Када је Ђорђе имао десет година, његов отац је примио мученичку смрт за Христа. Тада је мајка повела Ђорђа са собом у своју домовину у Палестину, где је имала своје земљишне поседе. Када је напунио 18 година, Ђорђе је ступио у римску војску. Тамо је убрзо почео да се издваја по својим изузетним способностима и за кратко време је био унапређен и добио титулу грофа.
Када је Ђорђе био позван да исповеди своју веру у Христа, Диоклецијан је одлучио да га подвргне страшним мукама, као што су то обично чинили цареви са официрима и угледним грађанима који су исповедали хришћанство. Дуго и сурово мучење којем је био подвргнут Ђорђе, дало му је титулу великомученика.
Двојица људи, подстакнути храброшћу и трпљењем свеца, почеше да исповедају веру у Христа: Атанасије (23. априла), који је раније био врач, и Александра, жена Диоклецијана (21. априла). Ђорђетова мајка, света Полихронија, пострадала је заједно са својим дететом (23. априла).
Вољом Господњом, претрпевши све муке, свецу је посечена глава 23. априла (6. маја). Овај дан је постао дан сећања на њега и поштовања.
