Ова чудотворна икона налази се у близини десног стуба нове Саборне цркве манастира Ксенофонта. Према предању, она датира из периода иконоборства. Прича се да су иконоборци бацили икону у ватру, али, мада је ватра оштетила неке делове слике, лик светитеља је остао нетакнут. Други иконоборац је ударио икону ножем. Из ране, видљиве до данас, почела је да тече крв. Предање каже да је неки православни хришћанин узео икону, дошао на обалу мора, помолио се и спустио је у воду. Као и многе друге иконе, морским путем је и икона Светог Георгија стигла на Свету Гору Атонску. Икона је пронађена на месту где се налазио манастир Светог Димитрија. Икона Светог Георгија посебно помаже код болести бубрега. Тамо где је икона пронађена, налази се свети извор и изграђен је мали проскинитар.
Сваке недеље у припрати цркве поје се посебан канон Светом Георгију, а у четвртак – општи канон Светом Георгију и Светом Димитрију.
Свети Георгије је приказан како седи на престолу. Према белешкама руског путешественика Барског (1744), раније се икона налазила у старој Саборној цркви манастира. Тип иконографије који приказује Светог Георгија на престолу познат је с краја 12. века, а налази се на фрескама у Касторији и у мермерном барељефу у Венецији. Светитељево тело је благо окренуто улево, а глава удесно. Светитељ је обучен у војничку одежду са оклопом украшеним ликом Христа. У десној руци он држи копље, а левом додирује престо и држи две стреле и лук пребачен преко левог рамена. У горњем делу иконе је приказана Рука Божија која благосиља светитеља. Два лебдећа анђела крунишу Светог Георгија великомученичким венцем, украшеним бројним бисерима. Златни ореол светитеља украшен је шестолисним пупољцима. Оквир иконе је такође украшен флоралним орнаментима. На полеђини иконе сачувани су трагови пожара који потврђују легенду.
Метални оков настао је у 19. веку. Вреди напоменути да оков не прати у потпуности саму слику. Испод једног од анђела, у медаљону, може се видети натпис: «Великомученик Георгије».
Уз незнатне разлике, ова преносива икона је поновљена на једној од фресака старе Саборне цркве из 1544. године.
