Ова чудотворна икона налази се поред трона игумана у главној цркви скита Свете Ане. Верује се да је она посебно јака у помагању породицама без деце. Супружници, након исповести, свакодневно читају молитве Светој Ани. Дечаци који се роде у таквим породицама обично добијају име Јоаким, а девојчице - Ана, у част светих родитеља Богородице.
Сваке недеље после Божанствене литургије пред иконом се поје рукописна молитва из 18. века, коју је написао јеромонах Дионисије. Управник скита свакодневно чита молитву испред иконе.
Скит Свете Ане је највећи скит Свете Горе Атонске. Његовим првим становником сматра се монах Геронтије. Патријарх Дионисије III је 1680. године подигао први главни храм у част Свете Ане, а 1686. његовим залагањем мошти Свете Ане су из келије Светог Георгија донете у скит.
На Светој Гори постоје три скита посвећена Богородици:
1. Нови Скит је посвећен Рођењу Богородице и налази се поред куле из 16. века, због чега је и добио своје прво име „Скит Куле“. Главни храм је подигнут 1760. године захваљујући донацијама верника из Јањине.
2. Скит Благовештења Богородице подигнут је на десној страни кањона, источно од манастира Ксенофонта, коме и припада. Основао га је 1766. године духовни отац Силвестар, који је подигао и главни храм, који су исте године осликали Атанасије и Константин из Корице.
3. Скит Успења Богородице (Вогородица), подигнут је у 19. веку на месту старог манастира Ксилургу. Скит припада манастиру Светог Пантелејмона.
Света Ана је приказана како држи у свом наручју Богородицу, грлећи је левом руком; у десној руци Богородица држи цвет. Са обе стране главе свете Ане налази се натпис: „Света и чудотворна мајка Пресвете Богородице Ана“. Исти натпис се понавља на руском у медаљону изнад десног рамена светитељке. Ореоли две фигуре украшени су позлаћеним сребром и драгим камењем. Лево и десно од ореола Свете Ане приказани су ликови пророка Давида и Исаије који држе свитке на којима су исписана пророчанства. У доњем левом углу иконе је група монаха са Светим Петром Атонским и Светим Атанасијем, ктитором Манастира Велике Лавре. Изнад ове слике је натпис: „Пресвета мајка Богородице чудотворна, помози пред Богом за слуге своје“. У доњем десном углу приказана је група жена како полажу три бебе на земљу, као подсећање на помоћ Свете Ане у борби против неплодности. Изнад ове слике види се натпис: „Пресвета мајко Богородице наше, чудотворна, помози пред Богом за слуге своје“. Између ове две слике је датум - 1841. Икона је украшена великим бројем поклона благодарности и захвалности, као израз поштовања верника.
Догматски смисао типа иконографије Свете Ане која у наручју држи Богородицу лежи у главној улози ове две светитељке у телесном оваплоћењу Христа. Идеја да се Богородица прикаже као мајка Христова изражена је белим цветом који она држи у руци. Симболично значење цвета, као Богомладенца Христа, може се пратити у тропару канона, који се поје на служби Акатиста.
Приказ Свете Ане са Богородицом у наручју, упркос чињеници да се понекад може срести у византијској уметности, изгледа није добио велику распрострањеност. На фрескама 7. века у Santa Maria Antiqua у Риму може се видети сличан приказ; таква тема може се пронаћи и у кодексу из 12. века који се чува у Ватиканској библиотеци. Две слике у цркви Светог Стефана у Касторији датирају из последњих деценија 13. века; мозаичка икона манастира Ватопеда датира из 13.-14. века. У свим наведеним примерима, међутим, нема цвета у Богородичиној руци. Први пут овај елемент се сусреће на фресци у олтарском делу храма Богородице на Криту, која датира из 14. века. У 15. веку, приказ Свете Ане и Богородице са цветом у руци постаје трајан захваљујући сликарима Критске школе, у доба када је на западу поштовање Свете Ане у процвату. У музеју Бенаки у Атини налази се икона која се приписује критском иконописцу Ангелосу Акатантосу.
У 19. веку икона Свете Ане са Богородицом приказује се и на гравурама, на којима је приказан и скит Свете Горе Атонске.
