Старац Софроније у својој књизи «Свети Силуан Атонски» прича како се млади искушеник Симеон, касније монах Силуан, неуморно молио Богу и тражио опроштење својих грехова. Једном, после усрдне молитве, он је отишао на вечерњу службу у параклис пророка Илије на манастирску воденицу. Тамо, после молитве «Господе Исусе, помилуј ме грешнога», имао је пророчко виђење. Десно од царских врата, на месту где се налазила икона Христа, видео је самог Исуса окруженог божанском светлошћу. Душа му се испунила неизрецивом благошћу. Било је то откровење о опроштењу свих грехова захваљујући његовој великој вери, смирењу и непрестаној молитви.
На икони је Христос приказан стојећи, фронтално, како хода по облацима. Десном руком Он благосиља, а у левој држи отворено Јеванђеље са текстом на старословенском језику: «Тада рече Исус ученицима својим: ако ко хоће да иде за Мном, одреци се себе, и узми крст свој, и пођи за Мном, јер ко хоће душу своју да спасе, изгубиће је, а ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га» (Јеванђеље по Матеју 16 24-25).
Христос је обучен у тунику окер боје и тамнозелени плашт. На Његовом ореолу црвеним словима је написано «Сушти»; са обе стране главе пише «Исус Христ». По својим стилским особинама икона датира из 19. века.
