Чудотворна икона Богородице Посечене налази се у припрати параклиса Светог Дмитрија, који се налази северно од главног храма манастира Ватопеда. Према предању, један ђакон, одговоран за ред у цркви, често је каснио на манастирску трпезу због вршења своје дужности. Једном он је остао без ручка, јер је трапезар одбио да га послужи и назвао га је прождрљивцем. Ђакон се разочаран вратио у храм и пожалио се Богородици да је цео дан поштено служио, али му је одузета законита храна. Заслепљен гневом, зграбио је нож и зарио га у лик Богородице. Истог тренутка из посекотине је почела да тече крв, а сам ђакон је ослепео и избезумљен пао испред иконе. Наредне три године он је провео у стазидији испред иконе, плачући и молећи за опроштај. Најзад је Богородица даровала опроштај монаху и исцелила га, али је за казну оставила неопроштеном његову руку која је њој нанела ударац. Дакле, када су му после смрти, по светогорском обичају, отворили сандук са костима, видели су да је његова рука остала црна и да није распала. Ова рука се и данас чува у ковчегу у манастиру Ватопеду.
Богородица држи на левој руци Богомладенца, док десном руком придржава Његову леву ногу. Христос је благо забацио главу и гледа у своју Мајку; у левој руци Његовој је затворен свитак, док десном он благосиља вернике.
Икона је украшена сребрним оквиром са позлатом, а откривена су само лица две фигуре. Позлаћени ореоли су украшени флоралним орнаментима, а на ореолу Богородице сија круна. У доњем делу иконе, у овалном медаљону, налази се натпис: «Оквир ове чудотворне иконе настао је захваљујући труду архимандрита Дионисија Ватопедског 1859. године».
Са становишта иконографије, икона Богородице Посечене је модификовани тип Богородице Одигитрије, где је Богомајка приказана фронтално. Друга разлика је у томе што Богородица на овој икони не подиже десну руку у знак благослова, већ исказује свеобухватну мајчинску љубав, придржавајући леву ногу Богомладенца у нивоу скочног зглоба. Овај елемент иконографије симболизује будуће Муке Христове и налази се на мозаичким иконама манастира Дафнија који се датирају из краја 11. века, као и у граду Трикали (1285).
У припрати параклиса Светог Дмитрија, призиданог главном храму манастира, изнад фреске Богородице Посечене, сачувана је фреска – копија из 1791. године, на којој је приказан сам монах како боде лик Богородице са ножем. На другој фресци, наспрам иконе Богородице Посечене, такође је приказан ђакон који је починио ово безбожно дело.
По својим стилским особинама, икона Богородице Посечене датира из прве четвртине 14. века.
