Ова чудотворна икона Богородице налази се у резбареном дрвеном проскинитару у близини североисточног стуба нове Саборне цркве манастира Ксенофонта. У почетку је икона, која је стигла на Свети Атос из Цариграда, чувана у близини североисточног стуба Саборне цркве манастира Ватопеда. 1730. године она је на неки чудесан начин напустила Ватопед да би завршила у манастиру Ксенофонту. Оци Ватопеда, сазнавши шта се догодило, помислили су да је икона украдена и вратили је у манастир. И поред појачаних мера безбедности, икона се поново обрела у манастиру Ксенофонту. Када су монаси Ватопеда по други пут открили нестанак иконе, нису могли да се одупру вољи Богородице и отишли су да се поклоне икони. Такође су одлучили да у знак сећања на овај чудесни догађај сваке године шаљу у манастир Ксенофонт посебну делегацију са воском и уљем за ову икону. Прве недеље октобра служи се свеноћно бденије.
Са становишта иконографије, ова икона Богородице следи устаљени тип Одигитрије, у складу са којим Богородица се приказује фронтално. У нивоу рамена Пресвете Богородице постоји натпис: «Одигитрија». Христ је приказан како седи на левој руци Богородице. Изнад ореола је натпис: «Исус Христ», а у самом ореолу – «Сушти». Са обе стране ореола Богородице приказана су два анђела; према натписима који их прате, то су арханђели Михаило и Гаврило. Златну позадину иконе краси оквир са флоралним мотивима.
1815. године направљен је позлаћени сребрни оков: према одговарајућем натпису, ово је дар игумана Пајсија Византијског. На раму, у његовом горњем делу, приказана су два анђела, са обе стране 4 сребрна медаљона. На свакој вертикалној страни рама је приказано по 13 пророка, а у доњем делу - свети заштитници манастира Георгије и Дмитрије.
Икона датира с краја 14. – почетка 15. века.
