Шта значи пост за православног хришћана?

Сам по себи пост није врлина, већ само средство за стицање врлине.

Човек који пости јача своју вољу, смирује себе и потчињава своје тело духу. Он на делу показује своју љубав према Христу и своју послушност ономе што нам Црква налаже. На тај начин он привлачи благодат Божју.

Исус Христос је постио у пустињи «четрдесет дана и четрдесет ноћи». Касније је само једном директно говорио о посту, не наводећи ни време ни врсту поста. Као што знамо из Јеванђеља, Христос позива вернике да током поста не падају у малодушност и да не буду као лицемери који изобличују своја лица да би показали људима да посте (Мт. 6, 16–18).

«Када постите, не будите намргођени као лицемери, јер они изобличују своја лица, да људима покажу да посте. Истину вам кажем: добили су своју награду. 

 Него, када постиш, помажи главу и умиј лице,  да људи не примете да постиш, него само твој Отац, који је у скровитости. Тада ће ти узвратити твој Отац, који гледа у скровитости.»

Касније је Црква увела посне дане током целе године, као и одређене врсте намирница које се у време поста не употребљавају.

У чему је истински смисао поста?

Реч «пост» обично означава уздржавање од хране. Постити значи живети у условима одређених тешкоћа и ограничења. Управо зато, нажалост, све више људи одустаје од поста, мислећи да обилна храна даје снагу и здравље за рад. На крају то доводи до прождрљивости, а они који желе да «поправе здравље» заправо га губе и скраћују свој живот. Добро је познато да у многим земљама света становништво не пати од неухрањености или глади, већ од гојазности, хипертензије и повишеног холестерола.

Пост Цркве је поука. Одлука верујућег хришћанина да пости јесте слободна одлука, подвиг и достигнуће православног верника у његовом настојању да се причести Божјој благодати. Наше одбијање поста често сведочи о гордости и о томе да смо се покорили телесним страстима.

Пост нема никакве везе са детаљним проучавањем састава намирница. Ми не гледамо под микроскоп да бисмо утврдили шта се налази у храни, већ се боримо против малих и великих страсти које нас савладавају. Оне оковавају нашу веру, савест и љубав; не дозвољавају нам да живимо животом који нам нуди наша Црква.

Пост је покајање, тежња да променимо свој живот и вратимо га на пут Божји.

Дани поста у Православној Цркви

Календар поста прописан православном црквом:

• Свака среда и петак у години.

Од старине ови посни дани се посте «на води», дакле без употребе уља, није дозвољено конзумирање алкохолних пића. Дозвољени су: махунарке, сви морски плодови, осим рибе, поврће, воће, хлеб ит.д.

• Уочи празника Богојављења.

Употребљава се храна без уља, алкохолна пића нису дозвољена. Дозвољени су: махунарке, сви плодови мора осим рибе, поврће, воће, хлеб ит.д.

• Васкршњи (Велики часни) пост (почиње седам недеља пре Васкрса).

У првим вековима хришћанства сунцокретово уље било је дозвољено само суботом и недељом Великог поста, док се свим осталим данима постило без уља. Одатле потиче традиција тродневног сухоједења, коју и данас неки хришћани држе у првој и Страсној  седмици (Великој недељи). Иако овај пост никада није мењан нити укидан, у пракси он изгледа овако:

Понедељак, среда и петак, Велики понедељак, Велика среда, Велики Петак и Велика субота — без уља; свим осталим данима — уторак, четвртак, субота и недеља — дозвољено је уље и вино у умереним количинама, на пример мало вина.