Уникатни приказ Свете Тројице

Икона Тројице Андреја Рубљова вероватно је најпознатији и уобичајени за нас тип приказивања Тројединог Бога: Оца, Сина и Светога Духа. Данас ћемо вас упознати са приказом Тројице који је изненадио чак и најискусније истраживаче и археологе. Он се налази на северу Грчке, у граду Касторија.

Касторија се са сигурношћу може назвати музејом византијске архитектуре на отвореном: упркос релативно малој величини овог града, на његовој територији и у околини налази се преко 80 цркава, храмова и капела који датирају из овог историјског периода.

Многи од нас Касторију повезују, пре свега, са крзном, јер је она позната по својим крзнарима. За време турске владавине, сам султан је наручивао за себе крзнене огртаче баш у Касторији. А локални трговци и предузетници, у знак захвалности за успешно вођење посла, подизали су храмове, посвећујући их својим светим заштитницима.

У једној од таквих цркава – капели Богородице Кумбелидики (грч. Παναγια Κουμπελιδικη) – чува се право благо: најређа фреска Свете Тројице.

Храм Богородице Кумбелидики (Панагија Кастриотиса)

Храм Богородице Кумбелидики налази се на територији византијске тврђаве, на највишој тачки града, у такозваном „акропољу“ (утврђени централни део града, који се обично гради на узвишењу). Друго име за капелу је Панагија Кастриотиса (Богородица од Касторије).

Археолози датирају градњу из 9. века. Назив цркве потиче од речи „кубес“ (грчки κουμπες), што значи „свод“ или „купола“. Ово име црква је добила у време Османског царства, оно је наглашавало архитектонску особину грађевине, пошто је у то време у граду она била једина зграда са куполом.

У почетку, храм је био посвећен Богородици "Непобедива Победа", што је сасвим логично, с обзиром на његову локацију у непосредној близини зидова тврђаве - главне одбрамбене грађевине тог доба.

Фреска Свете Тројице

Фреска Свете Тројице краси свод унутрашњег пронаоса (притвора) цркве Богородице Кумбелидики. На њему је Света Тројица приказана као Бог Отац и Син и Свети Дух. Бог Отац је представљен као „Старац“, лик позајмљен из Књиге пророка Данила:

 "Гледах докле се поставише престоли, и старац седе, на коме беше одело бело као снег, и коса на глави као чиста вуна, престо Му беше као пламен огњени, точкови Му као огањ разгорео." (Дан. 7:9-10)

Дакле, Бог Отац је приказан у пуној висини, седи на небеској дуги, држећи у наручју већ одраслог Христа, док је Дух Свети приказан као голуб у медаљону светлости.

Иконографски модел слике пронађен је у кодексу Бечке библиотеке 9.-12. века (Cod. Suppl. gr. 52). У кодексу ова слика прати запис Симбола вере, у складу са православним вероучењем.

Генерално, слике из овог периода одликују монументалност, осећај напетости у приказу фигура, основни тонови су зелене, контури бордо а позадина светлозелене боје.

Фреска Свете Тројице датира из периода Ренесансе Палеолога и дело је талентованог иконописца. Вреди напоменути да је оваква иконографија изузетно ретка и у западној и у источној уметности до 13. века, што фреску чини уникатним спомеником културе и уметности свог времена.