Прошле недеље, у манастиру Зографу на Светој Гори Атонској догодило се обретење часних моштију архимандрита Јевтимија (1926–1994). Свету Гору је 21. октобра посетио Његово Блаженство Патријарх бугарски Данило који је дошао у обитељ како би заједно са манастирском братијом одао пошту старцу.
Монаси су обавили ископавање и припрему моштију, након чега их је епископ левкијски Климент, који се раније подвизавао у овој обитељи, пажљиво очистио од земље и опрао.
Мошти старца постале су посебан благослов за манастирску братију која, као непроцењиво наслеђе, чува његове духовне поуке и пример подвижничког живота.
Животни пут старца
.png)
Архимандрит Јевтимије рођен је 1926. године у селу Енчевци које се налази у регији Велико Трново у Бугарској. Завршивши основни циклус образовања, он је уписао богословију при Черепишком манастиру.
Године 1962. будући старац ступио је на пут монашког подвига, поставши искушеник Спасо-Преображенског манастира. Ту је примио монашки постриг са именом Јевтимије. Године 1963. рукоположен је најпре у чин јерођакона, а затим и у чин јеромонаха.
Године 1969. одлуком Светог Синода Бугарске Православне Цркве отац Јевтимије је дошао на Свету Гору Атонску. Године 1975. манастирска братија избрала га је за игумана манастира Зографа.
Током 19 година архимандрит Јевтимије био је на челу овог манастира, непрестано се старајући о његовом добробиту и духовном јачању братије. У најтежим временима он је остајао за монахе поуздан ослонац, увек показујући мудрост, стрпљење и искрену бригу.
21. новембра 1994. године архимандрит Јевтимије мирно се упокојио у Господу.
У сећањима манастирске братије старац Јевтимије остао је упамћен као човек дубоког смирења и кротости. Био је истински духовни пастир који се трудио раме уз раме са осталим монасима, са љубављу и пажњом односио се према сваком човеку.
Године 2026, поводом стогодишњице рођења архимандрита Јевтимија, манастир Зограф објавио је друго издање његовог животописа, како би се за будуће генерације сачувало сећање на духовно наслеђе старца.
Традиција обретења моштију на Светој Гори
Према вишевековној светогорској традицији, неколико година после сахране упокојеног монаха, његови посмртни остати ископавају се из гроба. Овај обред се назива обретењем моштију и заузима посебно место у монашком животу Свете Горе.
Након ископавања, кости се пажљиво перу водом и вином, а затим преносе у манастирску костурницу. Лобања упокојених монаха полажу одвојено, при чему се на свакој претходно напише име и година упокојења.
Према схватањима светогорских монаха, посебна воштана, жућкаста нијанса лобање сматра се сведочанством врлинског живота упокојеног и присуства на њему Божије благодати.
