GR
EN
RO
RU
UK
SRB
Скит Свете Ане (Агиа Ана) припада манастиру Велике Лавре, он је највећи и најстарији скит на Светој Гори.
Поднебље је брдско-планинско, али плодно; налази се у самом подножју Атоса. Његови становници се придржавају посебне организације монашког живота. Скит се састоји од 51 каливе, у којима је почетком 1990-их живело 85 монаха. Неки од становника баве се рибарством и пољопривредом, други иконописом и дрводељством, а трећи производњом тамјана и ситним занатима.
Главни храм скита посвећен је светој Ани; у њему се чувају мошти многих хришћанских мученика. Овде се налази гробница Васељенског Патријарха Цариградског Јоакима III.
О честици светих моштију свете Ане у Правилнику скита налазимо такве податке:
Извесни свештеник, снабдевен исправом Васељенског Патријарха, посетио је на једном од својих путовања град Ерзурум (Теодосиополис) у Јерменији. У храму Светих мученика Мине, Виктора и Винкентија налазиле су се многе свете мошти, међу којима и стопало Свете Ане.
Са циљом да ова реликвија не доспе у руке припадника друге вере, свештеник ју је купио, добивши одговарајућу потврду о аутентичности од епископа Кесарије Кападокијске Епифанија и Халдеје Силвестра.
Неколико година касније, два арапска епископа Антиохијске Патријаршије стигла су на Атос да сакупљају милостињу. Са собом су имали честицу моштију Свете Ане и одговарајући документ који потврђује њихову аутентичност. Реликвију су купили од поменутог свештеника. Дошавши у Велики проватски скит, епископи су срели исповедника војводе Катакузиноса Матеја Лесвијског.
Старац Матеј, имајући довољно финансијских средстава, откупио је од арапских епископа лево стопало свете Ане заједно са потврдом о њеној аутентичности.
Када је 1666. године Дионисије III Вардалис проширио главни храм скита Агиа Ана, братија је донела одлуку да набави честицу моштију свете Ане.
Они су послали делегацију у келију Светог Ђорђа у Велики проватски скит, где је живео исповедник Матеј Лесвијски. У саставу делегације били су исповедници Германос и Дионисије из Мале Свете Ане, обојица, као и Матеј, рођени на острву Лесбос. Међутим, старац Матеј је у почетку одбио да им преда ово драгоцено благо.
Прошло је петнаест дана, и без икаквог даљег деловања од стране становника скита Свете Ане – вероватно после неког чудесног знака који му се открио, Матеј је отишао у скит и пренео свету реликвију у главни храм, где се она чува и данас, чинећи многа чуда.
Православна црква прославља свету Ану три пута годишње: 9. децембра (22. децембра) — Зачеће свете, 25. јула (7. августа) — Њено Успење и 9. септембра (22. септембра) — заједно са њеним супругом Јоакимом.
