Писмо старца Евменија Антонису Савридакису
…Изабравши, по милости Божијој, узак и трновит пут, увек треба да будемо спремни на искушења од ђавола и његових оруђа. Зато треба да се чувамо немара и равнодушности, да нас не би прождрао ричући лав — сотона. Али чак и ако ми, људи, мало скренемо с пута — с нама је увек милостиви Господ, који жели да се сви спасемо и дођемо до спознаје истине, те нам одмах пружа руку помоћи.
Кад год Му се обратимо, Он нам одмах притиче у помоћ. Али ми треба да тежимо, колико је могуће, светом смирењу, јер је смирење врата небеска. Бог никада не допушта да падну истински смирени. Истински смирен човек види све људе као свете у небеском кругу око престола Божијег, а једино себе — ниже од свега земаљског, као најгрешнијег и последњег.
Истински смирен приклања своју главу к ногама других, зато треба свим силама, током читавог живота, да се трудимо и молимо разапетог Исуса, који је савршено смирење, да и нама дарује свето смирење. Свим снагама, уз помоћ Господа нашег, треба да настојимо да никога не оптужујемо ни осуђујемо, да не клеветамо, не прекоревамо и не одвраћамо се ни од једног човека на земљи, чак и ако видимо да отворено греши. Можемо му само помагати, колико нам снаге дозвољавају.
Што се тиче ђаволских маштарија и виђења — треба да бежимо од њих као од смртоносних и отровних змија, јер је тај непријатељ веома злобан и лукав и често нас обмањује, а да тога нисмо свесни. Зато их треба потпуно одбацити и све препустити вољи Божијој. Ми немамо способност да разликујемо добро од зла, а уз то нисмо ни достојни да видимо добро, па се, не знајући, од њега све више удаљавамо.
Уз Божију помоћ можемо избећи узроке [овога зла], и Господ ће нам, по својој милости, пружити руку помоћи…
Све што је добро припада Христу — нама не припада ништа осим наших грехова. Помолимо се за нашу браћу хришћане, који су се трудили и за нас, да Христос засија над нама и заклони нас; амин...
Са љубављу у Христу
ваш смерни брат
грешник Софроније*, последњи од свих људи на земљи.
Радујте се и молите се за мене да ме Христос помилује и да ми опрости; амин.
* Софроније је име које је старац добио, примивши монашки постриг.
Одломак из књиге Антониоса Саридакиса «Свети старац Евменије — кротки и смерни у срцу"
