Верујте ми да то са сузама није ништа друго него навика. Ако навикнеш да плачеш, и другог дана ћеш плакати, следећег дана ћеш плакати, и стићи ћеш дотле да кажеш: «Зашто плачем? Не знам». Да, али знаш ли какво се прочишћење дешава изнутра сузама? Како переш своју кошуљу и мараму сапуном тако је и са сузама у молитви. Унутар тебе се прочишћава, прочишћава, прочишћава и након тога долазиш до виших суза.
Када почнете да плачете, заболеће вас мозак изнутра, зато што су прве сузе «сузе прочишћења».
Када прође степен „прочишћавајућих“, долазе друге сузе „радоснице“, од којих ће и ваше лице да постане лепо, пролепшаће се, и другог брата ћеш сагледати, у другој лепоти. Мислим на духовну.
.jpg)
Након тога су друге сузе, али то ће свако према свом преживљавању које у себи има, према ревности, према ватрености, срешће их.
Негуј сузе. Негуј слике и мисли које ти доносе сузе. Ја сам однеговао слику мртвог тела старог Јосифа када сам га целивао и потом га положили у гроб. Помислио сам да ћу и ја ускоро такав да постанем. Помислио сам да ме можда Бог неће примити и да ми неће опростити и слично.
Сузе су између страсти и бестрашћа. Сузе прочишћавају. То су почетничке сузе, сузе покајања. О овоме мислиш: Шта ако одем у пакао? Хоћу ли бити са Христом или ђаволом? А ако будем вечно у паклу? Шта ћу онда да радим?
Онда долазе сузе радости. Те сузе су толико слатке да када су навирале, говорио сам: «Боже мој, и у рају ништа друго не желим него да тако плачем». Те сузе долазе касније.
Сузе су храна душе. Као што се и тело, када се храни добром храном, опоравља, тако се и душа храни сузама и опоравља се.
Када се молиш, труди се да рониш сузе. После то постаје навика и плачеш током молитве, Када рониш сузе при молитви, било какве сузе, напредујеш. Када сузе престану, назадујеш.
