Присуство Богородице се посебно осећа на Светој Гори Атонској, исто као и у животу свих оних који се Њој обраћају. Њен лик прожима наше постојање, надахњује, теши и васпитава: некад директно, а некад кроз Њене слике – свете иконе.
Њена имена су безбројна, као што су безбројне и Њене иконе. Многе од њих су нам познате; али постоје иконе Богородице за које нисте ни наслућивали да постоје.
Богородица у благословеном стању (у очекивању рођења Исуса Христа)
Ово је ретка и мало позната икона. Неки теолози су је сматрали јересом, јер овакав приказ Мајке Божије не личи ни на један од познатих ликова Богородице који се односе на овај период. Међутим, сличне иконе могу се пронаћи у византијској уметности од 11. века па надаље.
Богомладенац Иисус се приказује окружен медаљоном, који симболизује Реч Божју која се налази у стомаку Пресвете Богородице. Није изненађујуће да ова икона помаже, пре свега, трудницама и паровима без деце који сањају о потомству.
У Грчкој ова икона се може видети, на пример, у цркви Светог Стилијана у граду Катерини, који се налази у северном делу земље.
Панагија Горгона (Богородица сирена)
Ова икона се често може наћи у Грчкој, и Грци се тешко могу томе изненадити; а остали једва могу да сакрију своје запрепашћење када виде Богородицу у облику сирене.
Грчки песник Миривилис опевао је ову необичну икону, инспирација му је била фреска из капеле Богородице на острву Лезбосу.
На икони "Богородица Горгона" Дјева Марија је од струка па навише приказана у људском облику, док се ниже струка њено тело наставља са рибљим репом, као код сирена у старогрчкој митологији.
Логично објашњење за појаву ове иконе може бити чињеница да се капела налази у близини рибарског села, чији су становници на тако необичан начин спојили православну веру са локалним усменим предањем.
Први кораци Христа
Најстарија икона на ову тему датира из 17. века и чува се у манастиру Лимонос на грчком острву Лезбосу. Интересантно да је на њој Исус Христ приказан у доби од 2-3 године, а не као беба, како би се очекивало од детета које прави прве кораке.
Богомладенац пружа руке ка Својој Мајци, а Она се радосно савија над Њим. Могуће објашњење за изабрану тему је апокрифно јеванђеље по Јакову, које говори о раном детињству саме Богородице, као и о њених првих седам корака.
Богородица преде вуну за ткање
На овој икони Богородица је приказана како преде вуну за ткање и љуља Богомладенца Исуса Христа у колевци.
Икона се налази у патријаршем манастиру Светог Георгија у Каиру, где је приликом свог избеглиштва у Египат боравио Исус. Она се сматра ретком не због тога што се такви прикази више нигде не могу видети, него зато што се Мајка Божија нама јавља као обична, земаљска жена која брине земаљске бриге – преде вуну како би исткала одећу за свог сина.
Важно је напоменути да се Богородица са предивом у рукама, по правилу, налази у сценама Благовести, где се Она приказује заједно са архангелом Гаврилом. Дакле, ова сцена има и друго, симболично значење, чије се суштина и смисао откривају у Богородичном Тропару, 8. песме Великог покајног канона Светог Андреја Критског:
"Яко от оброщения червленицы, Пречистая, умная багряница Еммануилева, внутрь во чреве Твоем плоть исткася"
Превод са црквенословенског: «Пречиста, у утроби Твојој изатка се тело - духовна порфира Емануилова, као од црвеног скерлета, зато величамо Тебе уистини Богородицу».
Дакле, у утроби својој Мајка Божија је "исткала" Богомладенца "од црвеног скерлета", то јест од свог тела и крви Своје.
Богородица Хароска (Панагија ту Хару, Мајка Божија пред лицем смрти)
Ова икона се стварно сматра специфичном, јер је то јединствени приказ Богородице, где она не држи Христа Младенца у наручју као обично, већ Крст са Њеним Сином распетим на њему. Икона се сматра заштитницом грчког острва Липси које се налази на југоистоку земље.
Богородица Хароска је добила свој назив по распетом Христу, који се концепцијски везује за лика старогрчке митологије Харона. Харон (старогрчки Χάρων) је превозник душа умрлих преко реке Стикс у Тартар (подземно царство мртвих Аида личи на хришћански Άδης — Хад, пакао). Други назив ове иконе је «Богородица пред лицем смрти».
Чудотворна икона се чува у манастиру Богородице на острву Липси, један километар од села са истим називом. Икона и сам манастир датирају са почетка 17. века (из 1600. године), када су два монаха стигла овамо са острва Патмос. Зањимљиво да је баш на Патмосу Јован Богослов написао своје Јеванђеље и Откровење (Апокалипса).