Свети благоверни кнез Василије (Васиљко) Ростовски рођен је 1208. године у Ростову. Припадао је суздаљској грани Мономаховића: његов прадеда био је Јуриј Долгоруки, а деда велики кнез Всеволод III Велико Гнездо. После смрти оца, када још није имао ни десет година, његов старатељ постао је стриц, свети Јуриј. Године 1216. Ростов је додељен Васиљку као удеона кнежевина за самосталну владавину. Ратничка храброст, света дужност служења Отаџбини, праведност и послушност старијима — традиционалне особине руског кнеза и заштитника земље — красиле су Васиљка.
Године 1223. Татари су се појавили у јужним степама, а 1237. године татарска најезда обрушила се на Рус, почевши од Рјазања и Москве. Свети Јуриј и свети Васиљко са својим војскама храбро су се супротставили азијским освајачима. Били су одлучни да се боре „за православну хришћанску веру“ против „безбожних незнабожачких Татара“.
Дана 4. марта 1238. године одиграла се одлучујућа битка на реци Сити, у којој је свети Јуриј погинуо у борби, док је његов саборац свети Васиљко, пошто је био рањен, пао у татарско заробљеништво. Упркос претњама и обећањима, свети Васиљко је одбио да прими веру непријатеља и био је мученички убијен. Црква их поштује као страстотерпце и јуначке браниоце Руске земље, који надахњују војнике у борби против освајача.
