Свети мученик Варлаам потиче из Антиохије у Сирији. У старости је ухваћен због исповедања имена Исуса Христа и доведен на суд пред паганског кнеза. Принуђен је да принесе жртву идолима, али је одбио, због чега је био подвргнут окрутним мучењима: ударали су га воловским кожама и гребали гвозденим канџама. Затим су га довели до идолског храма, где је, по наредби мучитеља, држао вруће угаљ са тамјаном у руци, али их није испустио упркос неподношљивој боли. Његови прсти су изгорели, али је остао непоколебљив и није принео тамјан на олтар идола. На крају, показујући храброст, предао је своју душу Господу.
Свети Василије Велики каже да су у прошлим временима смрт светих доживљавали са тугом, али сада се радују при смрти праведних, јер је за њих смрт прелазак у бољи живот. Мученици, попут Варлаама, гледају на венац и награде, не бојећи се патњи. Постао је пример верницима, показујући да чак и у најтежим мучењима можеш сачувати веру и храброст.
Свети Јован Златоусти наглашава да нас Варлаам позива не само да га хвалимо, већ и да опонашамо његова дела. Подсећа нас да се права борба не одвија само у физичком свету, већ и у духовној сфери, где се морамо супротставити страстима и искушењима. Попут Варлаама, треба да покажемо постојаност и храброст у нашој вери, превазилазећи унутрашња искушења и чувајући побожност.
