Триста грузијских мученика, познатих као Лазијски, Папатски или Дудикватски мученици, јесу светитељи Грузијске Православне Цркве који су пострадали за веру у другој половини XVII века у историјској области Чанети (Лазети, Лазистан), на територији савремених турских провинција Артвин, Ризе и Трабзон.
У XVII веку Чанети, етнички грузијска област, налазио се под влашћу Османског царства. Лази, један од грузијских народа, исповедали су православље, али су били изложени систематском притиску османских власти, које су настојале да исламизују регион.
Према предањима, средином или у другој половини XVII века османске власти су организовале репресије против хришћана Чанетија. Лази, међу којима су били мирјани, свештеници и монаси оближњег манастира, били су стављени пред избор: да приме ислам или да умру. Триста људи, укрепљени вером, одбили су да се одрекну Христа. Њихово погубљење било је сурово: мученицима су одсечене главе, тела су им бачена у море, а главе набијене на коље и изложене по селима ради застрашивања других хришћана.
Гора Дудиквати вероватно је постала место масовног погубљења мирјана, док је Папати било место страдања свештенослужитеља и монаха. Називи гора Дудиквати и Папати, које се налазе близу села Есенкији (Абуисла), представљају кључно сведочанство о овој трагедији. Лазска реч „Дудиквати” преводи се као „одсецање главе”, што одговара опису погубљења. „Папати” указује на страдање свештенства, јер „папа” на лазском језику значи свештеник или монах. Ови топоними, сачувани до XX века, потврђују место догађаја и њихов значај за локалну хришћанску заједницу.
Овај мученички подвиг уврштен је у православни календар као пример верности Христу у условима гоњења.
