Током владавине злог цара Лицинија, дошло је до жестоког прогона хришћана. У армеском граду Себасти, војним заповедником био је Агриколај, који јеprisiljavao хришћане да приносе жртве идолима. У Агриколајевом пуку било је четрдесет војника који су веровали у Христа. Када је њихова вера постала позната, заповедник их је позвао и покушао да их наговори да принесу жртве боговима, претећи им мучењима у случају непослушности. Света војници су одговорили да више воле да пате за Христа него да се одрекну Њега.
Aгрикoлај их је затворио у тамницу, где су се молили и певали псалме. Ујутру је заповедник поново позвао и покушао да их убеди да принесу жртве, али свети војници су остали непоколебљиви. Били су подвргнути разним мучењима, али нису се одрекли своје вере. Један од војника, не издржавши, побегао је у купатило, али је одмах пао мртав.
Преостали свети војници су се молили Богу, и треће ноћи их је обасјао светлост, и чули су глас Господњи који их је охрабривао. Тамничар, видећи светлост и чудо, такође је постао хришћанин и придружио се мученицима.
Свети су били принуђени да стоје у леденој води, и, упркос јаком мразу, нису претрпели никакву штету. Зли судије, видећи то, наредили су да им се пребију голени. Сви четрдесет мученика, подносећи страшне муке, предали су своје душе Богу, осим једног, који је убрзо такође умро.
Тела светих су спаљена, али су њихови кости остале непрођављиве и бачене су у реку. Након три дана, свети су се појавили епископу Петру и заповедили му да скупи њихове кости. Епископ, скупивши кости, ставио их је на часно место. Свети Кирион и други мученици су прослављени за своју веру и постојаност, остављајући успомену на свој подвиг за поуку верницима.
Сећање светих четрдесет мученика обележава се 9. марта. Патили су 320. године, када је Лициније владао царством, али је Господ наш Исус Христос већ владао.
